Војвођани у просеку међу најстаријима у свету

Милица и Митар Паликућа су шест година покушавали да добију бебу. Након низа неуспешних терапија определили су се за вантелесну оплодњу.

"И то само ишчекивање да ли сам остала у другом стању и пре саме вантелесне је стресно и сва та питања, је л' има нешто ново, мислим да је то оно што најтеже пада нама женама", прича Милица.

Сина Максима добили су 2014, а определили су се за још један покушај, након кога је славни српски стонотенисер, освајач 11 медаља, добио две највредније – близнакиње Марту и Мињу.

"Троје деце су моје најсјајније медаље", рекао је Митар.

Како Влада Војводине помаже паровима

Вантелесну оплодњу за прво дете годинама финансира Република, а Влада Војводине је од 2014. покривала те трошкове својих осигураника за друго, треће и свако наредно дете, а од ове године и паровима без деце.

Померена је и старосна граница жена са 42 на 45 година, а покрајинска Влада финансираће још један поступак.

"До сада су при вантелесној оплодњи до три ембриона враћана у материцу, док су они који нису враћани у материцу пропадали. Уз поступак вантелесне оплодње могуће је урадити и такозвано замрзавање ембриона, чиме се омогућава више покушаја вантелесне оплодње из једног стимулисаног циклуса", објашњава Предраг Вулетић, покрајински секретар за социјалну политику, демографију и равноправност полова.

Породице углавном имају једно дете 

Према попису од 2011. године у Војводини је била 399.871 породица.

Од тог броја 53 одсто породица има само једно дете. Двоје их има 39,3 одсто. Са троје деце је 6,5 одсто, а четворо деце у Војводини има само једна од стотину породица.

Влада Војводине ће незапосленим мајкама које роде треће или четврто дете месечно давати 15.000 динара наредне две године, а паровима са више деце помоћи ће да реше стамбено питање.

Демографи кажу да овакве мере треба спроводити у контуинитету да би било резултата.

"Наредних 20-30 година ми можемо овим мерама само да успоравамо пад броја становника, а тек од средине века можемо да причамо о евентуалном порасту броја становника", каже проф. Даниела Арсеновић са Природно-математичког факултета у Новом Саду.

Просечна старост је 43 године. Број млађих од 15 година је 15 одсто, док старијих од 65 има 20 одсто. Ови подаци Војвођане сврставају у групу старих популација и указују на тренд старења.

Укупан овогодишњи буџет за промену негативне статистике је 650 милиона динара.