Мештани Мале Моштанице и даље у неверици

У пожару који је јуче избио у шупи у Малој Моштаници страдали си брат и сестра. Теофиловићи су живели као подстанари. Мајка je у тренутку трагедије била на послу, док је отац пре неколико месеци због насиља удаљен из породице.

У Белој кући поред пута живели су некад радници железнице, јер је уместо Раваничке улице у Малој Моштаници некад била пруга. У једном делу куће живела је породица Теофиловић. Иако још није званично потврђено, све упућује на то да су у пожару у шупи страдали осмогодишња сестра и десетогодишњи брат.

"У овом месту се не памти овако велика трагедија", наводи Братислав Ђуричанин из Мале Моштанице.

Троје деце из породице Теофиловић пре подне је било у школи. По њиховом доласку кући мајка је отишла на посао. Према непотврђеним информацијама, најстарија тринаестогодишња сестра заспала је у кући док су се млађи играли напољу.

Како су и да ли су запалили шупу у којој је поред огрева било свашта, да ли их је угушио дим или је на њих пао кров, потврдиће форензичари који су са згаришта извукли два угљенисана тела.

"Раша, Мики пекар и још неки покушали су да помогну и угасе пожар. Нико чак није веровао да су деца унутра. Толико је јак пожар био да је одједном експлодирао као да је бензин био унутра, црепови су летели у ваздух", наводи Периша Дрењанин из Мале Моштанице.

Како наводе комшије, Теофиловићи су у Малој Моштаници живели као подстанари.

"Ми смо као месна заједница, нарочито момци из фудбалског клуба општине били од самог старта ту да им обезбедимо пристојне услове за живот. Стигла је та прва помоћ у виду намештаја", наводи Иван Лазаревић, председник МЗ Мала Моштанице о помоћи породици одмах по доласку са Чукарице пре пет година.

Комшилук помагао породици

Огрев, одећа, храна стизала је из бројног комшилука који је и јуче после подне тражио децу по селу. Нису веровали да су настрадали. Комшија је успео и да одвеже пса и спасе га од ватрене стихије не слутивши да је још неко у ватреној буктињи.

У озбиљнију помоћ породици укључила се општина Обреновац и Центар за социјални рад и то пре неколико месеци када је отац због насиља удаљен из породице.

"Општинска комисија је у претходних месец дана радила на томе да се мајка запосли, да деца имају социјалну помоћ", објашњава Лазаревић. 

У локалној школи са децом школског и предшколског узраста разговара педагог. Према упутству Министарства просвете у оваквим кризним ситуацијама потребно је разговарати са ђацима, родитељима и са учитељима.

Формиран је кризни тим, каже Драган Ненадић, директор матичне школе "14 октобар" у Баричу.

Разговор, каже, мора бити поштен, отворен и конкретан. Ученицима се дају одговори на питања која их занимају и оставља им се време да емотивно реагују. Показало се да су овакви разговори лековити, деца се брже врате настави и не подлежу разним гласинама које их збуњују.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(субота, 25. јан 2020, 01:37) - anonymous [нерегистровани]

Čudno ...

To su ipak bila velika deca, da ne bi umela da pobegnu .. bez obzira na razmere i brzinu požara ... Sem ako nisu bila budna u tom momentu ...???
Čudno ...