Објављен нови индекс перцепције корупције – Где је Србија

Србија има исти Индекс перцепције корупције (ЦПИ) као и 2018. године и налази се на 91. од 180 места, саопштила је организација Транспаренси Интернешнел.

Како се наводи у извештају,  Србија је у региону, са индексом од 39 боља од Северне Македоније и Албаније које имају индекс 35. Косово је рангирано одвојено и има индекс перцепције корупције 36, колико  и Босна и Херцеговина. 

Боље од Србије рангиране су – Хрватска са 47 индексних поена и Црна Гора са 45.

Индекс перцепције корупције рангира 180 земаља и територија према перцепцији степена корупције у јавном сектору, на основу 13 процена експерата и анкета међу руководиоцима предузећа.

Земље се оцењују оценама од 0 до 100, при чему нула означава највиши ниво корупције, а 100 најмањи.

"Више од две трећине земаља света, међу којима многе спадају међу најнапредније економије, према Индексу перцепције корупције, стагнирају или показују знаке назадовања у напорима за борбу против корупције", истиче Транспаренси интернешнел.

Више од две трећина земаља остварило је резултат испод 50, а просечна оцена је 43.

Прво место на листи заузимају Данска и Нови Зеланд са 87 индексних поена, а прате их – Финска са 86 и Сингапур, Шведска и Швајцарска са 85.

На дну листе су Сомалија, Јужни Судан и Сирија са 9, 12, односно 13 индексних поена.

За земље из Г7 резултат је нижи него претходне године – Канада је смањила ЦПИ за 4 поена, Француска и Велика Британија за 3, а САД за 2.

Немачка и Јапан су стагнирали, а Италија је напредовала за један поен.

Земље са просецним индексом 70 су оне у којима се систематски примењују обимне кампање финансијске регулације, док земље у којима је тај процес мали или непостојећи имају просечан индекс од 34 или 35 поена.

Од 2012. године, ЦПИ су значајно поправиле само 22 земље, међу којима су – Естонија, Грчка и Гвајана, док је 21 земља значајно назадовала, укључујући Аустралију, Канаду и Никарагву.

Председник Транспаренси интернешнела Делија Фереира Рубио рекла је да незадовољство због корупције власти и недостатак поверења у институције говоре о потреби већег политичког интегритета и да владе морају хитно да се позабаве утицајем великих количина новца на политички систем.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(четвртак, 23. јан 2020, 11:20) - anonymous [нерегистровани]

Sve, sve, ali

Crna Gora manje korumpirana? Hahahahahahahahahahahaha! Jedino ako misle zato što ima mnogo manje stanovnika, pa je brojčano manje korumpiranih.