Треба да се мења "патријархална свест", није нормално да жена буде жртва

Колико Србија, као потписница Истанбулске конвенције, поштује њене препоруке и стандарде? Закони су нам бољи али и даље има проблема због којих треба хитно да реагујемо да бисмо жене заштитили од насиља, оцењује ГРЕВИО експертска група Савета Европе која прати ту област.

О детаљима првог извештаја, сачињеног на основу података наших државних институција и цивилног сектора, за Дневник РТС-а говорила је известитељка за Србију у експертској групи Гревио, Симона Ланзони.

Каже да не постоји ниједна земља која се у потпуности усагласила са Истанбулском конвенцијом. Истиче, међутим, да је Србији потребно више специјализованих центара за жене.

"Потребно је више сигурних кућа. Имате их само девет, то није довољно. На сваких 20.000 становника требало би да постоји једна сигурна кућа", рекла је Симона Ланзони.

Последњих двадесет година у Србији је поражавајућа статистика о насиљу над женама. Готово сваких десет дана по једна жена изгуби живот у породичном или партнерском насиљу. Уводимо мере, поправили смо законску регулативу, али не смањује се број насилника. Шта не радимо како треба?

- То може да буде и питање спровођења закона, али постоји патријархална свест која не дозвољава да се постигне родна равноправност. Док се не промени та свест, уверење да је нормално да жена буде жртва, неће доћи ни до побољшања.

Што се тиче спречавања насиља над женама медији играју важну улогу, посебно како говоре о свим облицима насиља. Медији могу утичу да се промене стигматизација жена и одређени стереотипи. Затим је важно образовање. Треба ојачати свест и кампање о насиљу над женама.

И на крају, важне су обуке за све који су у то укључени, а то су, полиција, социјална заштита и правосуђе, образовни сектор, психолози, адвокати. Тако ће се побољшати ситуација у вези са заштитом и кажњавањем.

Замера нам се што у складу са Истанбулском конвенцијом нисмо препознали све врсте насиља над женама, већ је фокус на породичном насиљу. Које то врсте насиља нисмо препознали?

- Постоје закони у вези са свим кривичним делима који нису потпуно усаглашени са захтевима Истанбулске конвенције. Тако да има доста простора за побољшање сваког закона. И закона о насиљу у породици, и о сексуалном узнемиравању, и насилним браковима. Дакле, неопходно је да се у све те законе уведу стандарди Истамбулске конвенције.

Расте број оптужених, али не и осуђених за насиље над женама и децом? Да ли то значи да не умемо да казнимо насилнике?

- Морамо имати више доказа у осуђујућим пресудама, веома је мали број осуђујућих пресуда, па је врло важно оснажити правосудни систем, и тужиоце. Сигурна сам да је доста побољшања настало после доношења закона против насиља у породици. Сигурна сам да ће институције итекако да поправе ту ситуаицију. Ми морамо да имамо поверење у институције.

Иако смо међу првима потписали Истамбулску конвенцију, пред законом силовање нисмо добро дефинисали. Како то да дефинишемо?

- Закон који санкционише силовање није у потпуности у складу са Истанбулском конвенцијом, Ова конвенција говори о томе да се доносе закони на основу консензуса. Консензус је заиста најважнији, кључни предуслов за доношење закона.

Друга ствар је да се обезбеде центри и службе за заштиту, у Србији их има само неколико и већина се налази у Војводини. Дакле, потребан је Центар за упућивање жртава сексуалног насиља, где жене могу да добију праве услуге које су потребне и да имају некога ко се брине о њима да би могле да започну нови живот.