Правоснажне пресуде могу да се коментаришу, али не било како

Једно од начела Устава Србије је подела власти. Однос три гране заснива се на равнотежи и међусобној контроли. Судска је описана као независна. Један политичар, државни секретар у Министарству правде би да уведе екстерну контролу правосуђа. Примере тражи у Француској.

"Судство и тужилаштво је постало неодговорна грана власти, затворен систем који води рачуна само о себи, који нико не контролише екстерно. Ми имамо у једној Француској, где у њиховом уставу судство није грана власти него ауторитет, а судије и тужиоце поставља председник државе. А код нас уместо да председник Вучић поставља судије, овде имамо да они који седе с криминалцима у хотелу 'Шумадија'...", наводи државни секретар у Министарству правде Радомир Илић.

Критике на рачун правосуђа стижу и од председника Србије Александра Вучића. На примеру човека осумњиченог за трговину дрогом сматра да систем, и поред доказа, не ради довољно ефикасно.

"Сит сам и тужилаштава и судова и њиховог неделовања", рекао је Вучић.

Председник из Давоса поручује да не жели да контролише судије и тужиоце већ да убице и нарко-дилери буду иза решетака.

"Не пада ми на памет да на било који начин рушим Устав Србије, то ни у једном тренутку није долазило у обзир. Некад, кад немате за шта да се ухватите, морате да се хватате за сопствене лажи и изјаве људи који ни од кога нису овлашћени за било шта, нити постоји нека иницијатива, нити моја жеља, нити се устав мења преко ноћи – нити је то могуће нити реално", навео је Вучић.

Забрањено мешати се у рад судова 

Друштво судија Србије у саопштењу подсећа: Забрањено је мешање власти у рад тужилаштва и судова.

"Ово саопштење једно је у низу које се издаје више од две деценије, којима се представници друге две гране власти позивају да не коментаришу рад правосуђа, пре свега судова, у предметима који су живи, активни, а у оним предметима који су правоснажно окончани, потребно је коментарисати тако да се ауторитет суда и носилаца правосудних функција не доводи у питање", каже судија Апелационог суда Омер Хаџиомеровић.

Дан касније, Радомир Илић објашњава шта је хтео да каже. Реч је о решењу да у Високом савету судства, поред пет судија, седи и пет правника, које ће бирати Скупштина. У Државном већу тужилаца тужиоци ће, међутим, бити у мањини у односу на правнике које бирају политичари.

"Екстерна контрола правосуђа од стране народа подразумева да су грађани ти који бирају, који имају право да контролишу како извршну, тако законодавну, а на неки начин да партиципирају и у контроли судске власти", објашњава Илић.

Хаџиомеровић истиче да се држава обавезала да смањи политички утицај на правосуђе и да измени начин избора судија – да се не бирају у парламенту, и да се елиминише присуство  представника политике, министра правде и председника Одбора за правосуђе у Високом савету судства.

"Некако ме то подсећа на оно – дајемо жмигавац лево, а идемо десно", каже судија Апелационог суда.

Осим заштите независности судија и самосталности тужилаца, судије позивају Високи савет судства, Државно веће тужилаца и Републичког јавног тужиоца да редовно пружају обавештења и разјашњења о питањима која су од интереса јавности.