Где је линија између коцкања као врсте хобија и озбиљног проблема

Случајева када повремена жеља да се окуша срећа поприми озбиљније размере има свуда око нас.

"То крене 20 динара, 40 динара па после све више", каже једна грађанка. 

"Ја имам пуно другова који се коцкају, добро, то није у тој мери, али мислим да је данас коцка начин да се на што лакши начин доће до већег новца до ког није могуће доћи", каже један младић.

Последњих година бележи се и значајно померање старосне границе.

"Сада су то особе од 18 до 25 година, што значи да се та граница померила на доле и те особе почињу као малолетници, када мозак малолетника није способан да котролише ни многе друге ствари па ни коцкање", каже Владан Радивојевић из Центра за ментално здравље у Нишу.

Где је тачно линија између коцкања као врсте хобија и озбиљног проблема тешко је утврдити.

Саговорник РТС-а већ двадесет година игра спортску прогнозу четири до пет пута недељно, али не мисли да има проблем.

"Немам неких проблема, нисам имао неке дугове због клађења", рекао је саговорник.

Да ли је неко коцкар не дефинише се само учесталошћу или материјалним губитком већ тиме колики је значај коцкања у односу на друге животне активности. Код младих се најпре примете промене у школи, а занемарују се и друге обавезе. Кључ је у породици, а превентива набољи лек.

"Да деца знају какав је ризик од коцке и да их не тапшемо по рамену то је само један тикет, то су само два тикета. И да их не охрабрујемо, ако добију мање износе јер смо на тај начин саучесници у стварању зависности од коцке", каже Маријана Динић из Центра за социјални рад у Нишу.

Ако до проблема већ дође, решење постоји. Заводу за метално здравље у Нишу се за помоћ прошле године обратило се више од две стотине особа које имају проблем са коцкањем.