Енергетски сектор и хемијску индустрију контролише само 15 инспектора

Постоји листа објеката за које је обавезна процена утицаја на животну средину. То су термоенергетска, хемијска постројења, бензинске пумпе, минерална индустрија.

У зависности од пројекта, документација се издаје од градског до републичког нивоа. У Београду, на пример, Министарство је задужено за ТЕ "Никола Тесла" и "Колубару", а Град Београд за "Београдске електране".

За мале привредне објекте, пржионице кафе, пекаре, није потребна процена утицаја на животну средину, али инспекција има обавезу да их контролише.

Синиша Митровић из Привредне коморе Србије каже да је највећи проблем недостатак инспекцијског надзора, јер се дозвола може добити и на 10 година.

Те дозволе тренутно издаје Министарство за заштиту животне средине и контролише колико се поштују. Митровић сматра да би дозволе могла да издаје и Агенција за заштиту животне средине, а да инспекцијски надзор обављају сви заједно.

"Имате и компаније које се баве третманом нуклеарног отпада, што је несувисло. Можете да добијете дозволу само за онај део за који имате опрему, обучену радну снагу", истиче Митровић.

Обављено 800 контрола

Петнаест инспектора Одељења за индустрију контролише енергетски сектор, хемијску и минералну индустрију у Србији. Прошле године обавили су 800 контрола, поднели 28 захтева за привредни преступ и 15 за прекршај.

Као једно од могућих решења у Привредној комори Србије предлажу да се део контроле повери приватном сектору, другим институцијама или факултетима.

Такође, предлажу и осигурање, односно банкарску гаранцију као обавезну, у случају да предузећа начине штету у животној средини.

Према њиховим тврдњама, сада имамо више од 90 напуштених локација са отпадом, а уклањање ће бити трошак државе, односно пореских обвезника.