У Србији 24 милиона кубика рударског отпада, највише у Рашкој, Љубовији, Крупњу...

Током израде Катастра рударског отпада у протекле три године стручњаци су обишли 250 локација напуштених рудаских јама, депонија и каменолома.

А због могућег утицаја на животну средину, само 41 локација захтевала је детаљну хемијску и геомеханичку анализу ради санације.

"Тих 41 локација садржи управо 80 одсто укупног рударског отпада који је смештен на територији 21 општине, рекла је Тања Стојановић, начелник Одељења за управљање пројектима у Министарству рударства и енергетике.

То су, како је рекла, Рашка, Зајечар, Љубовија, Крупањ, Алексинац, Мајдапек, околина Бора...

"Што се тиче стабилности ту је само једно одлагалиште које се налази у Рашкој области јер потецијално има ризик од ерозије и слегања", каже Зоран Стевановић, саветник директора Института за рударство и металургију у Бору.

Израда Катастра коштала је 2,1 милион евра, а 90 одсто средстава обезбедила је Европска унија. Процењује се да има 24 милиона кубних метра рударског отпада. Њиме се није могло адекватно управљати, јер се није знало ни у чијем су власништву напуштени рудници.

"Или не постоје или су отишли или имају правне наследнике до којих је тешко доћи па је Европска унија препознала потребу да финасира тај део посла. Да се обиђу локације и да се направи попис тих локација, карактеризација тог отпада и да то унесе у катастар рудаског отпада", каже Борис Илијевски, пројектни менаџер Делегације ЕУ у Србији.

Стевановић је указао да је обавеза активних рудника да се старају о својим одлагалиштима.

"То је и у Европској унији и код нас обавеза власника који експлоатишу руднике и који имају те просторе који одлажу рудсарски отпад", рекао је Стевановић.

Катастар рударског отпада биће доступан и у електронској форми на сајту Минстрству рударства и енергетике.