Зашто је Миланковићев календар најпрецизнији

Јулијански календар или стари календар увео је Јулије Цезар 46. године п. н. е. као замену за римски календар.

Коришћен је на територијама под влашћу Рима, већем делу Европе и европским колонијама, све док није замењен новим грегоријанским календаром 1582. године.

На првом васељенском сабору у Никеји, 325. године, хришћанска црква је прихватила календар астронома Сосигена из Алекандрије.

Јулијански календар има регуларну годину која садржи 365 дана, сврстаних у 12 месеци. Преступни дан се придодаје у фебруару сваке четврте године, просечно је дуга 365,25 дана.

Јулијанска година нешто је дужа од тропске (време које треба да се доврши циклус годишњих доба), а ова разлика акумулира се на један дан сваких 128 година.

По јулијанском календару, свака година чији је број дељив са четири је преступна и садржи 366 дана, док остале садрже 365 дана. Након увођења јулијанског календара 45. године п. н. е. најпре је, грешком, свака трећа година била преступна, што је касније исправљено.

У то време, године се нису бројале од рођења Исуса Христа, већ од оснивања Рима 753. године п. н. е., те је срећна случајност што су за преступне године узете баш оне дељиве са четири бројано од Христовог рођења.

Грегоријански календар, или нови календар, најкоришћенији је календар на свету, као модификација јулијанског.

Први га је предложио калабријски доктор Алојзије Лили, а прогласио га је папа Гргур XIII, по коме је добио име, 1582. године. Његове године се броје од године рођења Исуса Христа.

Грегоријански календар је уведен пошто је просечна година у јулијанском календару била незнатно дужа од тропске године, због чега се пролећна равнодневница полако померала уназад у календарској години, као и лунарни календар који се користио за одређивање датума Ускрса.

Грегоријански календар је решио ове проблеме избацивањем извесног броја дана, да би се календар вратио у синхронизацију са годишњим добима, односно, тропском годином, и малим скраћивањем просечног броја дана у календарској години, избацивањем три јулијанске преступне године сваких 400 година.

Најпрецизнији је Миланковићев календар

Ревидирани јулијански календар, познат као Мелетијин и новојулијански, чији је творац српски научник Милутин Миланковић, најпрецизинији је календар у односу на тропску годину.

Миланковић је свој календар базирао на анулирању тадашње разлике јулијанског и грегоријанског календара од 13 дана, чиме је календар доведен на исти датум као грегоријански.

Према Миланковићевом решењу преступне године могу бити оне које су дељиве са четири без остатка, а секуларне године биће само онда преступне ако њихов број векова, када се подели са девет даје остатак два или шест. Све остале секуларне године су просте, што даје потпуну прецизност календара до 2.800. године.

Ако се ревидрани календар упореди са ова два календара његово кашњење у односу на тропску годину износи само 2,75 секунди, грегоријански 26,75 секунди, док јулијански касни чак 11 минута и 14,75 секунди.

Новојулијански календар усвојен је на свеправославном Конгресу, са васељенским патријархом Мелетијом IV на челу, одржаном у Цариграду 1923. године.

Календар су, потом, примениле само грчка, румунска, цариградска и александријска црква. 

Миланковић је забележио да је Архијерејски сабор Српске православне цркве септембра 1923. у Сремским Карловцима у принципу усвојио нови календар, али је спровођење одложено за време "када реформисани календар прихвате и примене и све остале православне цркве".