Грађевинске фирме пробиле рокове у Београду, да ли им је место на црној листи

Реконструкција улица које повезују Рузвелтову са Калемегданом не само да није завршена у року, већ ће део морати да сачека нову грађевинску сезону.

Увођење свакодневне контроле и подношење извештаја Граду требало би да омогући да у овој фази посао буде урађен што је брже могуће.

Иако су представници Града потврђивали наводе извођача да је главни разлог кашњења непостојање прецизних карата подземних инсталација, најављено је формирање списка несавесних фирми са којима Град неће склапати нове уговоре, као и могућност да се послови поверавају реномираним светским компанијама.

Међутим, ни инострана компанија није гаранција да ће све бити урађено у року.

Пример је "Алпина", која је банкротирала усред радова на Мосту на Ади, а "Штрабак" је био главни извођач на Тргу републике, где су радници непосредно по обављеном послу морали поново да пресложе коцке.

"Те фирме су претежно само менаџерске, немају оне своју оперативу и извођаче, него ангажују са стране и они су исто тако проблематични, а ми имамо домаће фирме које могу да испуне те задатке", објашњава Горан Родић из Грађевинске коморе Србије. 

Један од ретких уговора који су раскинути, јесте због лоше урађеног посла приликом реконструкције Славије.

Црна, црња, најцрња листа

Није лако ни раскинути уговоре у случају несавесних извођача јер увођење нове фирме подразумева нову јавну набавку, што у пракси значи одлагање радова на неодређено време.

Инвеститори се обезбеђују банкарским гаранцијама али, уколико се не активирају на време, оне често не подмирују трошкове отклањања пропуста.

"Највећи проблем је кад дође до суда. Наше судство зна да такве процесе развлачи годинама, да не кажем и деценијама и онда они израчунају да им се више исплати да иду на суд и развлаче то, него да ангажују људе до завшретка радова. Такве фирме треба да буду на најцрњој листи", истиче Родић.

Било је и раније најава да ће се на нивоу државе формирати листе несавесних предузећа, али то се није десило.

С обзиром на Закон о јавним набавкама, који прописује ко и под којим условима може да конкурише за добијање послова и чињеницу да је најнижа понуда најважнија, Граду предстоји да утврди прецизне критеријуме на основу којих ће се неко наћи на "црној листи".

"Реално је да се то спроведе, али ако се поштено спроводи, треба еснаф да се пита, да одреди ко је на црној, а ко на белој листи. Овде критеријуми морају да буду рок, квалитет, о цени нећемо да дискутујемо, то је ствар погодбе, и референце фирме, људски ресурси и техничка опремљеност фирми", сматра Родић.

Већину послова раде наши радници 

Чињеница је да наше грађевинске фирме тешко долазе до квалификованих радника који масовно одлазе у Западну Европу.

Није реално очекивати и да нам стране комапније доведу раднике из тих земаља, тако да ће већину послова и даље радити наши радници као подизвођачи или они који нам долазе из земаља захваћених економском или политичком кризом.

Пребацивање проблема за одлагања и кашњења само на оне који за релативно малу плату често у тешким условима раде на терерну, затварање је очију пред чињеницом да се у пројекте понекад улази неприпремљено.

Скраћују се пројектовање и утврђивање стања на терену, процедуре бирања извођача трају предуго, а често су и процене времена потребног да се нешто уради – нереалне.