Многима неопходни, а за тржиште рада невидљиви

Наташа Лалић већ десет година зарађује тако што кува и спрема станове. Може да рачуна на добру зараду, али не и на пензионо и здравствено осигурање.

"Људима треба тренутно новац и онда се у том моменту базирају на оно што им је потребно. Нажалост, нису сви у могућности да бирају оно што је у будућности добро, тако да сви радимо послове који су нам тренутно потребни", каже Наташа Лалић.

Кућним пословима и чувањем деце углавном се баве жене из такозваних осетљивих група. У мањој мери на тај начин зарађују студенти, они који попуњавају кућни буџет или слободно време до новог посла.

"Највише раде маме, односно жене које имају децу и самохране мајке, јер је њима јако битно да имају слободно време да могу да проводе са децом, а да притом зараде и да могу и да живе од тога", истиче Драгана Јовчић, платформа "Уради-заради".

Запослени на сајту који спаја стотинак радника са неколико хиљада клијената кажу да би електронска пријава на ПИО увела ред у област кућних послова, јер би обе стране имале евиденцију о томе са ким сарађују. У НАЛЕД-у посебно истичу корист за државу кроз наплату пореза. Предлажу да пријава по раднику дневно кошта 300 динара, без обзира на висину дневнице.

"Мислим да би свако био вољан да плати тај износ или да буде договор између послодавца и ангажованог лица да се подели тај трошак на дневном нивоу како би са једне стране послодавац радио легално и био у легалним токовима, а са друге стране како би та радница остварила своја права, имала право на здравствено и пензијско осигурање", наводи Ирена Ђорђевић, истраживач НАЛЕД-а.

У Министартву за рад, борачка и социјална питања нису хтели да говоре за РТС о овој теми. Стучњаци сматрају да такав модел може бити корак напред за економска права радника. Не и за оснаживање социјалног положаја, јер је важно да се здравствено осигурање односи на дужи период од периода ангажовања.