Колико су безбедни лични подаци грађана

Да бисте се учланили у теретану, могу да вам траже чак и податак о држављанству. Можда звучи невероватно, али то је по закону, ако је теретана регистрована као спортско удружење.

Оне које нису, неретко траже јединствени матични број, број личне карте, број телефона, адресу, занимање.

Слична је пракса и у појединим тржним центрима уколико, на пример, хоћете да користите њихове ормариће. Тако нас многи условљавају - или ћемо дати податке или нема услуге, чланства, погодности.

"Нажалост, врло често се дешавају условљавања, у таквим ситуацијама грађани се могу обратити служби повереника који може да утврди да ли је таква једна обрада података о личности законита или није. Каже Закон да руковаоци података, они који прикупљају податке, морају да воде рачуна о тзв. минимизацији података, односно да подаци који се прикупљају буду примерени, битни, ограничени на оно што је неопходно да би се уговор реализовао", рекао је Златко Петровић из Службе повереника за заштиту података о личности.

Није неопходно да трговац од нас захтева јединствени матични број да би нам вратио новац после рекламације, сматрају заштитници потрошача.

Зато годинама позивају надлежне да мењају и ускладе прописе.

"Приликом рекламације су од стране трговца условљени због одређених фискалних прописа да оставе јединствени матични број, годинама апелујемо да се овај један обичан образац, налог за исплату, измени. Свакако да то није у складу са Законом о заштити потрошача, који омогућава потрошачу да на лак, брз и ефикасан начин, само уз доставу фискалног рачуна оствари своје право на поврат новца, а такође ту је свакако и упитно да ли се такви подаци могу скупљати на тај начин када се стави у контекст Закона о заштити података о личности", навела је Никица Јовановић из Националне организације потрошача Србије.

Јединствени матични број тражи нам се на многим местима. То може бити врло деликатно.

У Канцеларији Поверника за заштиту података о личности подсећају и на случај из 2014. када су на сајту Агенције за приватизацију свима били доступни лични подаци више од пет милиона грађана, међу којима и матични број грађана.

"Матични број грађана као идентификациони податак суштински јесте поприлично компромитован у нашој земљи", навео је Златко Петровић.

Имају ли право да узму или не?

"То је оно што је пробем у целој тој причи, законом није јасно прописано да ли смеју или не смеју узимати, али боље узимати број личне карте, с обзиром да тај број мање говори о лицу од јединственог матичног броја", одговорио је Златко Петровић.

Иако су они који нам траже податке у законској обавези да нас обавесте по ком правном основу то раде и како ће их користи, то се изгледа често не поштује.

"Потрошачи се често нама обраћају да им се траже лични подаци, а да нису свесни, обавештени и да у крајњој линији сумњају по ком основу се ти подаци скупљају и за шта ће се касније даље користити", додала је Никица Јовановић.

Подаци које данас остављамо на разним местима, најчешће се користе за анализу тржишта, продају се маркетиншикм агенцијама, кажу у Канцеларији повереника. Додају - све више података се тражи од грађана, а они се због тога жале и на органе државе и на приватни сектор. Ко крши Закон о заштити података о личности, могао би да буде кажњен највише са два милиона динара.

"Нажалост, казнена политика за последњих десетак година је била поприлично поражавајућа јер је био велики број застарелих прекршајних поступака, или изречених опомена или минималних новчаних казни, другим речима док у Европи рецимо за неку ствар можете да будете кажњени до 20 милиона евра, код нас вам за исту ствар изрекну 5.000 динара", казала је Никица Јовановић

Између осталог, таква пракса упозорава нас да не остављамо своје податке на сваком кораку, да пажљиво прочитамо шта потписујемо и да реагујемо, пријавимо повернику када мислимо да неко тражи више података него што је потребно и условљава нас.