"Прелиставање" у библиотеци уместо копања по старим кутијама

"Мале новине" Пере Тодоровића из 1888. године, часопис "Ритам" и "Џубокс", антифашистички "Дунав" Адама Беренца", само су неки од више десетина наслова српске периодике које је сада могуће "листати" на порталу "Историјске новине" Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић".

Центар за дигитализацију Универзитетске библиотеке Београд отворен је 2008. године и до данас је у њему дигитализовано преко 600.000 новинских страница, рукописа, монографских публикација, старих мапа, докторских дисертација, као и бројне друге грађе од значаја.

Више од 4.000 кориника месечно условно речено "прелиставају" дигиталну библиотеку. 

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Адам Софронијевић, заменик управника Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић" рекао је да је у питању 4.000 уникатних корисника, а број прегледа иде на стотине хиљада и милионе.

"Оно што могу да кажем је да имамо најразличитије садржаје културног наслеђа у том сегменту и на другим нашим страницама, порталима - научно наслеђе. Важно је нагласити да ми радимо дигитализацију обе врсте важних материјала", каже Софронијевић.

Према његовим речима, у сегменту културног наслеђа, корисници могу да претраже и листају као што листају физичке новине. Могу да унесу кључну реч, где ће се показати страница где се та кључна реч налази.

Процес претраживања је олакшан истраживачима и онима који су заинтересовани за такву литературу.

Претрага на основу кључних речи 

Софронијевић каже да се мења парадигма претраживања материјала.

"Раније ви одете у архив и три године листате и копате по кутијама, нађете нешто, напишете дисертацију и кажете ја сам докторирао. Сада се претрага ради на основу кључних речи, период се смањује и то оставља велики простор за прави рад, повезивање материјала, све оно што треба да чини једно истраживање", истакао је Софронијевић.  

Поред лиценцираног софтвера, највеће компаније из Немачке, велики део свега у библиотеци заснивају на домаћем софтверском решењу које су развили у библиотеци.

"Наши стричњаци су урадили систем који омогућава трајно чување, претрагу и приказ материјала", каже Софронијевић.  

"Од 2013. године ми радимо на овоме, то је систем који се стално унапређује, а ове године уз помоћ Министарства културе и информисања заокружујемо целину тиме што ће од 1. јануара то постати претражива дигитална библиотека свих библиотека Републике Србије", истакао је он.

У библиотеци се налази велики број докторских дисертација. Софронијевић каже да су аутори носиоци ауторских права на текст докторске дисертације и од 2012. године Универзитет у Београду има процедуру за објављивање дисертација, тако да су све дисертације одбрањене од 2012. доступне на страницама.

"Оно чиме се бавимо и шта покушавамо да интензивирамо је ретроспективна дигитализација докторских дисертација. Све оно што је одбрањено пре 2012. године. Њих има укупно 16.000. У овом тренутку неколико стотина смо дигитализовали и тај процс има две фазе", рекао је Софронијевић. 

Потребна сагласност на објављивање докторске дисертације 

Према његовим речима, у првој фази се скенирају странице и то је технички добро опремљен део. 

"Оно где је проблем је моменат када аутори треба да дају сагласност на објављивање дисертације и ту из било ког разлога аутори нису спремни да то одраде. Имамо неколио десетина позива упућених, само неколико одговора само добили. Позивам све они који су одбранили докторску дисертацију на Универзитету у Београду пре 2012. да контактирају универзитетску библиотеку и да дају сагласност да се објави дисертација", каже Софронијевић.

То је, како каже, значајан допринос научној заједници у Србији и слици науке из Србије у Европи. "Све дисертације које објавимо иду у централни портал европске дисертације Дарт, где има више од 800.000 дисертација из 28 земаља", указује Софронијевић.

"Наше дисертације су прве у ширем региону доспеле на овај портал, тако да је то значајно за све нас", закључио је Софронијевић.