Чија права су најугроженија у Србији

Закони, стратегије, акциони планови – на томе се радило годинама. Помака има, али и препрека у њиховом спровођењу.

"Сва та документа док не дођу до сваке особе сa инвалидитетом, свих категорија инвалидности, до деце сa инвалидитетом, до жена са инвалидитетом које су посебно угрожене, посебно о оним категаријама говорим које живе у мање развијеним срединама наш посао неће бити ни близу завршен", истиче Иванка Јовановић из Националне организације особа са инвалидитетом.

Надежда Сатарић из организације "Амити снага пријатељства" истиче да се права старијих особа прво крше у њиховим домовима.

"Свака пета старија особа је жртва неког облика насиља, а насиље најчешће потиче од оних који су им најближи", додаје Сатарићева.

Међународне организације у Србији у први план истичу проблеме младих – незапосленост, ризик од сиромаштва, стање менталног здравља. Србија, као потписница међународних конвенција, има обавезу да о стању људских права у земљи редовно извештава УН.

"Имали смо прилику да ове године у Женеви другим државама чланицама УН представимо ово тело које је Влада Србије основала за праћење препорука УН. Морам да вам кажем да сада имамо неподељену подршку и домаће и међународне заједнице да нам се бројне земље чланице УН обраћају са жељом да се овај модел примени и имплеменира и у њиховој земљи", истиче Сузана Пауновић, директорка Канцеларије за људска и мањинска права.

Шеф Делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици наглашава да смо и даље сведоци високе стопе породичног насиља, бројних претњи новинарима, дискриминације рањивих група, посебно особа са инвалидитетом, жена, Рома, ЛГБТ популације. "Ипак, има још посла пред Србијом и многим другим државама", додаје Фабрици.

Европа се поноси најјачим системом заштите људских права, конвенцијама и судом у Стразбуру, захваљујући чијим пресудама је живот више од 20.000 људи постао бољи. Ипак, борба за људска права се наставља – 60.000 људи у Европи чека да оствари своја права.