Деца на интернету гледају порнографију, слике крви и мучења

Чак 86 одсто деце у Србији интернет користи свакодневно, у просеку три сата – углавном за забаву. Половина гледа слике крви и мучења животиња и људи на интернету, а готово трећина приступа порнографским сајтовима, а подаци су слични за све европске земље показало је истраживање "Деца Европе на интернету".

Млади на интернету најчешће гледају људе који повређују себе или друге, узимају дрогу, дају савете за самоубиство. Кажу да мрежу користе пре свега за забаву, али скоро трећина је имала узнемирујуће искуство.

"Резултати међународног истраживања слични су и у другим земљама, попут Хрватске, Норвешке, Италије, али оно по чему се Србија разликује јесте улога родитеља која је овде слабија у заштити деце од неодговорног коришћења интернета", каже Ређина де Доминићис, директорка Уницефа.

Државна секретарка Министарства просвете, науке и технолошког развоја Анамарија Вичек истиче да је сфера када су деца на интернету ван школе некако још у сивој зони.

"Ми још немамо увид у то шта наши ученици, шта наша деца раде ван образовног система и на то тешко можемо да утичемо", додаје Вичекова.

Четвртина младих о лошем искуству или насиљу на интернету не разговара ни са ким. Неки потраже помоћ родитеља, а од пре две и по године могу да се бесплатно телефоном обрате стручњацима.

"Наш национални контакт центар је за две и по године рада имао више од 11.900 позива, онлајн упита на број телефона 19833, као и преко платформе 'Паметно и безбедно'. Формирано је чак више од 2.200 предмета, од тога чак 180 прослеђено је надлежним институцијама са којима центар сарађује", нагласила је Татјана Матић, државна секретарка Министарства трговине, туризма и телекомуникација.

У истраживање "Деца Европе на интернету" Србија се укључила пре две године. У првом кругу истраживања учествовало је 25 земаља, а у другом 19.

број коментара 6 Пошаљи коментар
(понедељак, 16. дец 2019, 13:06) - anonymous [нерегистровани]

Pogrešno interpretirani rezultati istraživanja Deca Evrope na internetu

Poštovani,
kao član istraživačkog tima i neko ko je učestvovao u realizaciji istraživanja, imam odgovornost da reagujem na tekst. Naime, rezultati istraživanja su, delom, pogrešno interpretirani. Rezultati spomenutog istraživanja ne pokazuju da: "Mladi na internetu najčešće gledaju ljude koji povređuju sebe ili druge, uzimaju drogu, daju savete za samoubistvo." Ovakvim izveštavanjem mediji, ne nužno zlonamerno, doprinose većoj izloženosti mladih štetnim sadžrajima.
Kompletna publikacija sa rezultatima istraživanja nalazi se na sledećem veb-sajtu:
http://www.lse.ac.uk/media-and-communications/research/research-projects/eu-kids-online/participant-countries/national-languages/serbia

(уторак, 10. дец 2019, 07:39) - anonymous [нерегистровани]

ak me razumete

Na nacionalnim frekvencijama gledaju sve to isto. Mozda sa manje krvi,ali sve ostalo je jos i instancanije nego na pojedinim specijalizovanim sajtovima

(уторак, 10. дец 2019, 07:35) - Srđan ZR [нерегистровани]

Istina?

Nisam mogao da se kao prosvetni radnik ne zabezeknem kada sam pročitao ovaj članak. Iako živimo u vremenu kada su razni štetni sadržaji lako dostupni svima na internetu, čak i deci, ne mogu da se složim sa navedenim da deca najviše gledaju slike krvi, mučenja i da traže savete o samoubistvu. Kao neko ko radi sa decom i ko je razgovarao sa više od 100 dece o internetu, imam saznanja da deca najviše vremena na internetu provode uz YouTube snimke, online video igre i, nažalost, pornografiju. Uopšte mi psihološka struktura omladine, kao ni trendovi kod mladih danas, ne sugerišu da se na internetu najviše gledaju scene sa puno krvi i sa mučenjem. Istina je da video igre i snimci mogu u određenim trenucima biti nasilni, ali to nije ono eksplicitno nasilje, već digitalizovano, iskarikirano, i, na kraju krajeva, veštačko... Zamolio bih da se ova vrsta informacija dobro proveri od strane službi koja vrše istraživanja, pa, na kraju, i od strane samih administratora koji ovakve vesti puštaju na svoje internet stranice, jer ovakve vesti mogu imati izuzetno veliki uticaj na javno mnjenje.

(уторак, 10. дец 2019, 03:32) - anonymous [нерегистровани]

Da se ne lažemo

Za to su krivi roditelji koji deci uvaljuju mobilne telefone sa 7 godina,a sa druge strane država ne cenzuriše određene internet sajtove. Ja recimo pokušavam da zamislim kako neko dete može da uživa u snimcima mučenja kako životinja tako i ljudskog bića.

(уторак, 10. дец 2019, 00:44) - anonymous [нерегистровани]

Nisu ništa deca kriva

Decu sve zanima, a najviše ono što ne mogu da vide i čuju inače na televiziji i od roditelja. Oduvek je tako bilo. Ovde je problem što je sav taj neki neprimeren sadržaj ranije bilo relativno teško nabaviti, a pogotovo podeliti. Ljudi jednostavno nisu spremni za ovo vreme. A jedini lek jeste zatvaranje sajtova sa takvim sadržajem ili zakoni koji će zahtevati da provajderi ukidaju pristup. S druge strane, ako je nešto neprimereno samo za decu, zatvaranje bi bilo cenzura i opet se sve svaljuje na kontrolu od strane roditelja. A svako ko je bio dete (svi, dakle) zna da je nemoguće imati 100 % kontrolu nad sadržajima kojima je dete izloženo. Suštinski, više dete može da pogleda tokom dana nego što roditelj može uopšte da pregleda u nekom listingu. I koliko je roditelja pre 30-40 godina moglo u potpunosti da kontroliše šta sve deca slušaju, gledaju i čitaju? Niko. Uvek je bila stvar vaspitavanja dece da i sama znaju šta je neprimereno, pa da to nema neki negativan uticaj na njih, nego da bude samo deo normalnog odrastanja. E, tu dolazimo do problema - danas je barem za 90 % smanjen broj roditelja koji zaista vaspitavaju svoju decu. Svi bi samo da ih deca ostave na miru, a posle kukaju da ih je upropastila škola ili ulica. Trt. Nisu ni škola, ni ulica, ni sajtovi nego roditelji.

(понедељак, 09. дец 2019, 20:46) - anonymous [нерегистровани]

Dostava

Uraditi listing svih sajtova koje dete posećuje (sa mobilnog ili sa kompjutera) i dostaviti roditeljima. Svakog prvog u mesecu kad stigne račun za plaćanje interneta nek roditeljima stigne i listing i videćete kako će se stvari promeniti.