Зашто нико не жели да пријави корупцију

На листи највећих проблема са којима се грађани суочавају, корупција заузима треће место, одмах иза незапослености и животног стандарда.

Свака трећа особа тврди да живи испод подношљивог нивоа, на шта умногоме утиче корупција. Најкорумпираније је, већ другу годину заредом, здравство, али истраживачи ублажавају тај податак чињеницом да Срби воле да доктору понесу кафу.

"Нажалост, више од 55 одсто грађана и даље сматра да је корупција у Србији широко присутна, и истовремено, већина неће ни да је пријави, неки због тога што сматрају да се ништа неће променити. То је део културе и навика овде", рекла је Шенли Пинчоти, директорка Канцеларије за демократски и економски развој УСАИД-а.

Због коришћења пријатељских веза и положаја ради запошљавања, непотизма и партијског запошљавања и сличних појава, смањује се поверење у институције које треба да се боре против корупције.

Од полиције до ревизора, оцена ником много већа од двојке.

Председнику се више верује, али и то је у паду са 23 на 17 одсто. Грађани сматрају да их нико неће заштитити ако пријаве корупцију, као и да се код нас такви људи не цене превише.

"Људи виде да је корупција озбиљан проблем и да траже да се државни органи са њом разрачунају. Поготово људи желе да виде да се корупција кажњава. Мислим да је то врло снажна порука из свега овога што смо чули данас", истакао је Немања Ненадић програмски директор Транспарентности Србија.

Ресорно министарство тврди да то већ чини, те да је ова година потпуно била посвећена борби против корупције.

Уз нове законе, и 750 правоснажних одлука за коруптивна кривична дела, нисмо ни на листи глобално незадовољавајућих земаља када је реч о борби против корупције, кажу у Министарству правде.