Откривен споменик Николају Краснову у Београду

Споменик руском архитекти Николају Краснову откривен је на Малом Ташмајдану, у непосредној близини Архива Србије, зграде коју је Краснов пројектовао. У свечаној сали Старог двора претходно је припремљена изложба о његовом животу и грађевинама које је пројектовао.

Споменик - фигура руског архитекте који седи за столом - урађен је према идејном решењу вајара Небојше Савовића, саопштило је Министарство културе.

Откривању споменика присуствовали су министар културе Владан Вукосављевић, амбасадор Русије Александар Боцан-Харченко, заменик градоначелника Београда Горан Весић, помоћник градоначелника Београда Андреја Младеновић, који је и председник одбора за подизање споменика, шеф управе за међународне пројекте Града Москве Сергеј Бондаренко, професор, председник МФЈН Валериј Алексејев, као и Сем Смол, праунук Николаја Краснова.

Министар Владан Вукосављевић поручио је да су у периоду након Великог рата, времену тешком и за руски и за српски народ, пружили руку подршке једни другима и заједно савладавали тешкоће периода који је донео пустош и ужасе непознате дотадашњем свету.

"Руски емигранти нашли су пријатеље и нови дом у Србији, а ми смо добили врхунске инжењере, лекаре, интелектуалце и уметнике, честите, паметне и вредне људе који ће у деценијама после туробних година светског сукоба допринети изградњи блиставог лица престонице и других градова Србије и обогатити Србију драгоценим еликсирима науке и културе", рекао је Вукосављевић.

Према министровим речима, велики број инжењера и архитеката нашло је у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца своју "нову домовину". Заједно са народом који је био притиснут немаштином, избегли Руси градили су државу и подизали културу.

"Београд је био град налик на руске градове и био је отворен терен за дела монументалне архитектуре инспирисане стиловима који су били доминантни у великим руским центрима, али квалитетом и на највишем европском нивоу", додао је министар.

Један од најбољих у својој области био је архитекта Николај Краснов. Он је, како каже Вукосављевић, оставио дубок траг у Београду и дао значајан допринос у формирању новог руха престонице.

"Овај уметник који је обраћао пажњу на сваки детаљ на монументалним објектима које је пројектовао мењао је изглед Београда и у град који је растао утиснуо печат елегантне, снажне престоничке архитектуре", нагласио је министар и додао да се вештина, таленат и раскошна креативност Краснова огледају и у ширини градитељског опуса.

"Објекти грађени према његовим замислима својом естетиком скрећу пажњу пролазницима и убрајају се у значајне грађевине високе културне и архитектонске вредности. Било да припадају групи административних здања, стамбених зграда или црквеној архитектури, његова дела обележавају једну важну историјску епоху у којој нам је градитељска помоћ била потребна и у којој смо је добили од најбољих", нагласио је Вукосављевић.

Напоменуо је да Краснова Београђани нису заборавили, да на Врачару постоји улица са његовим именом, а на њој његова спомен-плоча.

"Данас, када обележавамо 80 година од смрти архитекте Николаја Краснова наш град добиће још један спомен на њега. Управо код зграде коју је сам пројектовао, спомеником Краснову одаћемо захвалност и почаст што је дошао у Србију, у њој нашао нови дом и у њу пренео свој раскошни уметнички и инжењерски дар, који је штедро делио са другима. Тиме је постао још једна снажна карика у чврстом ланцу судбине који повезује Русе и Србе. На нама је да ту везу и даље ојачавамо", закључио је Вукосављевић.

Андреја Младеновић је подсетио је да је Краснов као руски емигрант дошао у Београд 1922. године и настанио се у нашем граду, где је наставио да ради.

"Велики број руских емиграната учинио је да Београд данас изгледа другачије, да се његово демографско стање промени и утиче на београдску културу. Србија је након Првог светског рата имала 250 инжењера, а након руске емиграције чак 1.500. Тако да данас, када говоримо о Краснову, говоримо о руској плејади која је задужили наш град, а архитекта ког се данас сећамо је симбол те везе српског и руског народа", поручио је Младеновић.

Амбасадор Александар Боцан-Харченко је рекао да Срби гаје српско-руске односе и пре данашњег дана, а да је откривање споменика нешто што ће на те односе увек подсећати и улепшавати град.

"Захваљујем руководству државе, Града Београда и вајару Небојши Савовићу Несу на овом веома важном пројекту за наше односе и нашу историју", истакао је амбасадор. 

Говорећи о тим тескобним годинама Русије, Боцан-Харченко је поручио да није ништа коначно уништено, те да је временом све обновљено.

"Наслеђе Краснова опстало је како у Србији тако и у Русији. Једно од најпознатијих је дворац на Јалти на Криму, који и данас плени својом велелепношћу. Наслеђе које је Николај оставио Србији је велика и јака спона која ће наше пријатељство и братсво учинити вечним, трајним и чврстим", рекао је амбасадор.

Специјални гост програма био је праунук Николаја Краснова Сем Смол, који је због откривања споменика дошао у Београд први пут, а затим је препричао своје породичне догађаје и сећања на своје руско порекло.

"Споменик је урађен у камену, јер је то материјал са којим је Краснов радио. Израђен је по узору на фотографију на којој мој прадеда седи за својим столом, окружен сарадницима, јер је почетак стварања за столом, на празном папиру, и одатле све почиње. Искрено захваљујем Граду Београду на прилици да представљам своју браћу и рођаке, као и праунуке тако талентованог човека. Посебно захваљујем помоћнику градоначелника Андреји Младеновићу на његовој великој жељи да се обележи сећање на Краснова", истакао је Смол.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(понедељак, 09. дец 2019, 18:52) - Bлада [нерегистровани]

Велики архитекта

Заслужан за изглед нашег данашњег Београда , многе лепе грађевине које

је пројектовао од националног су значаја