Раде по снегу, киши, ветру, магли – исплати ли се посао пастира

Готово пуну деценију Хусеин Љутић из Чоке живи од пастирског позива јер је његов живот, како нам каже, штап у руке, торба на леђа и пут под ноге – и тако из дана у дан, из године у годину, из села у село. Зарада је више него скромна.

"У просеку чувам до 300 крава, плаћен сам до 25.000 динара, радим лети од пет до поноћи", наводи Хусеин Љутић.

Додаје да је чобански живот напоран.

"Сви мисле да је лак, али је тежак, напоран је из дана у дан. По магли, по сунцу, по киши, по снегу, по ветру. Сваки дан мора да радиш, стока мора да једе, а ми морамо да изађемо", објашњава Љутић.

Не баш тако давно на овим пашњацима у близини Томашевца пасло је на хиљаде грла оваца и крава, данас их је знатно мање. На сву срећу постоје млади који желе да наставе традицију својих предака.

Перица Лалић има стадо од три стотине оваца, сам их чува јер је одлучио да то буде његов животни позив.

"Сви кажу има неке зараде, али ја то не видим.

Ненад Богдановић из Томашевца наводи да је из очевих и комшијских прича, родбине и пријатеља закључио да је раније у Томашевцу било и по пет-шест хиљада оваца.

"Сада их има, можда пет, шест стотина. Ја не знам због чега је то тако, али када би држава стварно хтела да помогне, онако како причају на телевизији, а не како је у стварности верујем да би могао поново да се повећа број крава и оваца", оцењује Богдановић.

Из Министарства за пољопривреду стижу обећања да ће, на иницијативу банатских сточара, већ наредне године субвенције за производњу телади бити повећане са 25.000 на 40.000 динара по крави, у припреми је и субвенционисани кредит, а по измењеном правилнику могу да конкуришу сви чланови газдинства.

Можда је то један од начина да се, као некада, попуне банатски пашњаци.