Због чега је фета завадила Грке и Данце

Грци је брендирају и рекламирају, Данци продају и зарађују. Тако је фета завадила Европљане – јужњаке и северњаке. И ово није усамљен случај свађе чији је бренд.

"Мислим да су то релативно честе ситуације. Имали смо пример и Словеније и Хрватске у региону које се тужакају, да тако кажем, око вина. Ви знате да постоје производи са заштићеним географским пореклом који дају додатну вредност производима. Kод нас, не знам да ли знате да је то бели лук, о коме сви причају како га увозимо из Кине, а ми имамо наш, врбички бели лук са заштићеним пореклом", каже Горан Ђаковић, уредник Агробизнис магазина.

Важно је да производ има ознаку географског порекла и да као такав буде заштићен. Међутим, то не значи да аутоматски постаје бренд.

"Бренд је оно што настаје у глави потрошача, купца, клијента, муштерије, и он се с временом ствара. Tо је да кажемо комуникационо-емоционална категорија, за разлику од заштитног знака или било ког другог облика заштите својине у одређеним институцијама и то је правни аспект тог питања. Дакле, не мора сваки бренд да буде заштићен. Ни сваки заштитни знак не мора да постане бренд", каже Лазар Бошковић, саветник за дигиталне комуникације.

Кулен, ћилим, мед или купус могу се заштитити на локалном, светском нивоу или на нивоу ЕУ и то најчешће на период од десет година. 

"Када се погледа регистар европског уреда за заштиту интелектуалне својине, извесни Радојица из Шпаније је заштитио ајвар и кајмак, чини ми се да је једна од те две заштите истекла у међувремену, али то вам показује како се ради. Он је то урадио на нивоу ЕУ, код нас су то урадили локални произвођачи, а има и још неких ајвара који су заштићени у ЕУ", каже Бошковић.

Стручњаци указују да брендове олако схватамо рекламирајући производе који нису нпр. фета, прашка шунка или крањска кобасица. Баш као што лако пропуштамо и могућност да на светском тржишту уновчимо домаћу храну.

"Навешћу вам пример малине, ми 97 одсто наше малине продамо на иностраном тржишту. Наши произвођачи стало кукају како су у лошем положају. Не можете правити бренд ни од чега, а истовремено бацати по улици и говорити – нама се то не исплати", напомиње Ђаковић.

А не исплати се ни присвојити туђи бренд. Казне у ЕУ за плагирање нпр. вина, меса или слакиша могу износити и више деситна милиона евра, колико се процењује да ће због фете Данци платити Грцима.