Да ли због лажног боловања може да се добије отказ

Према подацима Републичког фонда за здравствено осигурање, код десет одсто запослених који су били на боловању уочене су извесне неправилности. Те неправилности биле су углавном административне.

Привредна комора Србије, међутим, тражи оштрије критеријуме приликом контроле боловања, у погледу злоупотребе од стране запосленог.

Бојана Станић, државна секретарка у Министарству за рад, указује да се дешава да у време пољопривредих радова фабрике стану јер радници злоупотребљавају боловање, али сматра да је та материја већ добро уређена.

Станићева је, гостујући у Београдској хроници, потврдила да радник може да добије отказ због лажног боловања и да се то дешава у пракси.

Међутим, послодавци томе прибегавају када имају довољно доказа да је неко злоупотребио боловање, јер су то спорови који могу да трају и до седам година, објашњава Станићева.

Како послодавац контролише радника на боловању 

Послодавац може у року од 30 дана од отварања боловања да поднесе захтев за поновни преглед запосленог.

У року од годину дана може захтевати вештачење, а могућ је и приговор на оцену изабраног лекара.

У оправданост боловања може посумњати и РФЗО, па се провера покреће по службеној дужности.

У контролу иду првостепена, другостепена лекарска комисија или три лекара из терцијарних здравствених установа.

Весна Латиновић из РФЗО-а објашњава да се у контроли прво утврђује да ли је боловање медицински оправдано, односно да ли је одсуствовање са рада покривено одговарајућом медицинском документацијом и да ли постоје докази о здравственом стању запосленог да би се боловање отворило.

"Разлози за боловање могу бити различити па, на пример, у случају боловања због неге детета проверавају се разлози о здравственом стању детета због кога је родитељ на боловању", наводи Латиновићева.

Најчешће неправилности су неблаговремено јављање изабраном лекару или неодлазак на лекарску комисију у прописаном року, али има и других.

"Ако се утврди да је за време боловања обављао другу привредну делатност, ако се утврди да није поступао по упутству за лечење или је намерно проузроковао продужење привремене спречености за рад, имамо могућност, прописану законом, да му ускратимо право на накнаду зараде", наводи Латиновићева.