Треба ли осигурање имовине да буде обавезно

Природне непогоде са катастрофалним последицама све су чешће, а раст осигурања ни у свету не сустиже такав тренд. У Србији је проблем још израженији, сваки пети становник има неку полису. Да ли је ширење обавезног осигурања решење и може ли то појефтинити полисе, уз боље покриће штете?

Пет година од поплава које су измерене штетом од 1,7 милијрди евра, покривених највећим делом из државне касе, утисак је да нисмо много научили, још мање предузели.

Ипак, осигурање имовине јесте у благом порасту. И даље се вага, да ли би оно могло да буде обавезно.

"Верујем да је обавезност свакако примењива јер је то идеја осигурања, са одређеним учешћем то јест одређеном премијом која не мора да буде велика", сматра Кристоф Цетл уз Граве осигурања.

Драган Филиповић из Ђенерали осигурања каже да је противник обавезних осигурања.

"То су нови намети за друштво заједницу и појединца. Међутим, и Западна Европа се тако развијала. Многе земље су увеле обавезно осигурање на пет година и тада се свест пробудила. После тога се укине обавезно и преко 80 одсто људи настави само да плаћа", објашњава Филиповић.

Свега три одсто пољопривредника има полису којом осигурава усеве и стоку, а фирме из те бранше то чешће чине, тако да је осигурано око 12 одсто пољопривредне производње.

"Покушаћемо заједно са државом да договоримо да ли да уведемо обавезно осигурањре имовине или да на неки начин дамо одређене повољности на куповину полиса осигурања имовине, да на тај начин обезбедимо сигурност наших грађана и растеретимо буџет", каже генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић.

Ђорђо Маркеђанин из ДДОР-а Нови Сад истиче да раде као удружење да осигурање буде најважнији елемент за раст Србије.

Србија је још пре деценију дала пет милона долара оснивачког улога у ново реосигурање "Европа РЕ", које покрива искључиво катастрофалне штете. У том пројекту, за сада су Северна Македонија и Албанија.

Прве полисе осигурања продате су у Обреновцу после поплава. Струка оцењује да то није дало очекивани резултат и да је нека врста обавезности бар у осигурању пољопривреде, неопходна.

"Терет штетних последица природних катастрофа требало би држава да пребаци на осигуравајуће компаније, односно да заједнички сносе држава и осигуравајуће компаније преко јавно приватног партнерства кроз пул осигурања", каже професорка Економског факултета у Бограду и експерт УН за поплаве Јелена Кочовић.

Да се од пројекта "Европа РЕ" не одустаје, потврђује израда Регистра јавне имовине који помаже Светска банка.

Циљ је да се и та имовина осигура. Том полисом било је могуће осигурати и општинске буџете, што је у међувремену учинила само Сремска Митровица.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.