Све више миграната у Србији, проблем праве они који не желе у прихватне центре

Због појаве миграната у центру града у Кањижи је после три године активиран штаб за ванредне ситуације. Повећан је и број група миграната које се крећу у Суботици, по напуштеним салашима и шумама у близини српско-мађарске границе.

Центар у Прешеву претходних годину дана прихватао је само ургентне случајеве. Сада је тамо пребачен део миграната са севера земље.

Мигрантима је Србија успутна станица па не желе задржавање и проблеме с полицијом. У центрима за прихват примењује се кућни ред. У Врању је тако, у претходне две године, пријављен само један инцидент с локалним становништвом.

"Касније се испоставило да није ни био инцидент, међутим, ми смо хитно реаговали у договору с МУП-ом, с локалном самоуправом и Комесеријат и сви овде делимично смо појачали контролу изалазака миграната у град и то је трајалао све док се ситуација није нормализовала", указује Горан Ћирковић из Прихватног центра за тражиоце азила у Врању.

Проблем праве они који не желе прихват 

Према подацима Комесеријата за избеглице и миграције у Центрима за прихват тражилаца азила широм Србије смештено је 4.300 миграната. Иако има места за њих 6.000, неколико стотина их је ван центара.

"У центрима има проблема редовно, али су проблем они који не желе прихват у центрима. Живе у неконтролисаним условима и стварају и некад велике проблеме с домицијалним становништвом, дакле то је проблем", наводи Иван Гергинов, помоћник комесара за избеглице и миграције.

Када је реч о мигрантима који нису поднели захтев за азил и који нису регистровни, ту надлежност Комесеријата за избеглице и миграције престаје.

За спречавање нелегалних прелазака границе, регистровање странаца односно миграната, али и заштиту грађана и њихове имовине, надлежна је полиција. На захтев да нам обезбеде саговорника на ту тему – нисмо добили одговор.