На арбајт у Немачку – лакше или теже него до сада

"Немци траже раднике из Србије", "Још бољи приступ тржишту рада",  "Стручњаци вилкомен"-ово су само неки од наслова који су плавили медије, током прошле године када је Немачка усвојила закон о усељавању радне снаге.

Његова примена очекује се у марту, а како су нам рекли у немачкој амбасади у Београду, нови закон предвиђа убрзан поступак нострификације диплома о завршеном стручном образовању, као и брже издавање виза. Новина је и да ће онај ко жели да "на лицу места" у Немачкој тражи посао моћи да борави шест месеци, под условом да познаје језик.

"Немачка ће овим свакако бити на добитку, јер добија квалификован, високостручни кадар, који ће притом бити и млад, јер постоји ограничење да  особе које су старије од 45 година морају да испуњавају посебне услове“, каже Љиљана Павловић из Уније послодаваца Србије.

Они радну дозволу могу да добију једино уколико им уговор гарантује бруто зараду већу од 3.700 евра, како у старости, због премалих пензија, не би  пали на терет државе. Ипак, оно што највише радује немачке послодавце  јесте укидање клаузуле о давању предности радницима Европске уније.

То значи да ће убудуће моћи да запосле радника изван ЕУ, без потребе да  доказују да за то место нису успели да пронађу оног који живи у унији. Tој олакшици радују се и они који су међу најтраженијим у Немачкој - медицинско особље.

"То ће и психолошки да помогне нашим колегама у иностранству, јер заиста третирати се као особа из трећих земаља је некако и понижавајуће. Ако нисмо чланови ЕУ, ми се спремамо за ту ЕУ и од многи из ЕУ одговорно тврдим да смо образованији, едукованији, вреднији, способнији, одговорнији и стручнији", истиче Радмила Угрица, директорка Коморе медицинских сестара  и здравствених техничара Србије.

Тражени медицинари, машинци, грађевинци...

Да се Немци највише интересују за медицинаре и возаче, потврђује нам и директор Националне службе за запошљавање, која од 2013. године посредује у запошљавању домаћих радника у Немачкој. Истиче да су критеријуми до сада  били веома строги, али без обзира на поједине олакшице, не верује да ће се  мењати.

"Сама најава оваквог прописа не гарантује свакоме да добије њихове услове за улазак, боравак, да добије  радну визу. Тако да ја се не плашим масовности, земље у региону су суочене са истим појавама, тако да не мислим да треба да страхујемо да ће српско тржиште бити једина база за  којом ће немачки послодавци да исказују потребу", сматра Зоран Мартиновић, директор Националне службе за запошљавање.

Ипак, претпоставља се да ће још дуго у Немачку бити добродошли радници из области здравства, посебно за негу старих људи, грађевинци, машинци, електротехничари и наравно ИТ стручњаци.

"Они чак дозвољавају и онима без формалног образовања, лицима која су у области информационих технологија стекли искуство у трајању од пет година да дођу, тако да кроз неке такве поступке и уступке ви можете да видите да је њима потребан висококвалификован млад кадар који може да  утиче на развој њихове економије", истичу у Унији послодаваца Србије.

Са Балкана се 2018. године одселило више од 220.000 људи 

Што се директно рефлектује на српско тржиште. Иако је незапосленост у Србији смањена на 9,5 посто, чињеница је да грађани и даље напуштају земљу.

Држава не може да спречи никога да оде, али може да смисли начин како да  задржи становнике. Управо на томе ради Kоординационо тело за праћење токова из области економских миграција, чији је НАЛЕД члан.

"Суштина је да генерално унапредимо амбијент, да имамо боље тржиште рада, веће шансе за запошљавање, да имамо бољи систем образовања, да имамо боље услуге. Оно што су неки конкретни кораци на микронивоу то су олакшице за покретање бизниса, да немате сувише корака, да не пролазите кроз неку процедуру да бисте успешно пословали и зарадили", истиче Иван Радак из НАЛЕД-а.

А управо су због зараде многи кренули пут Немачке. И тај тренд ће се очигледно наставити. Само прошле године са Балкана у земље Европске уније одселило се 228.000 људи, од чега 51.000 чине грађани Србије. Највише њих, 16.000 отишло је управо у земљу најјаче европске економије - Немачку.