Све више страних туриста посећује Пећку патријаршију

У години обележавања осам векова самосталности Српске православне цркве, радује да древну лавру Пећку Патријаршију у Руговској клисури, поред реке Пећке Бистрице, походе не само верујући већ и многобројни туристи из света.

Несвакидашњи средњовековни склоп пећких манастирских цркава више од седам векова чува сећање на славну, али и тужну српску прошлост.

Удно Проклетија надомак Пећи подигнут је престони храм српских архиепископа и патријараха. Најбоља потврда да је 45 патријараха устоличено на том месту је управо мермерни трон који је из 13 века.

"У Метохији су темељи наше самосталности и аутокефалности наше цркве. Цео простор одише благодећу. Не налази се само манастир Пећка Патријаршија, већ још безброј малих цркава и манастира, а цела Метохија, то јест како се раније звала Хвосно, је украшено њима", испричао је Младе Николић, студент историје из Београда.

Предраг Аврамовић из Српског собрања "Воштаник" из Бањалуке рекао је да људи из тог удружења десетак година стално долазе и враћају се КиМ.

"Наше молитве и жеље су усмерене пре свега онима који су остали овде који чувају Косово и Метохију за све нас", казао је Аврамовић.

Древну лавру походи све већи број иностраних туриста. У манистиру је постављен и аудио-водич на више језика.

"Долазе доста. Највише је Јапанаца, Французи, Енглези и из других земаља долазе да виде да је то апсолутно српско и да ово није од јуче. Сама историја доказује чије је", испричала је Мати Харитина, игуманија Манастира Пећке Патријаршије.

Овај културно-историјски споменик је 2006. у Виљнусу заједно са задужбинама краља Милутина Грачаницом и црквом Богородице Љевишке у Призрену, уписан у Унесков регистар баштине и део је историје и културе света.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
15° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи