Не зна се ко је бруталнији – злочинци или медији

Некада су узнемиравали, а данас привлаче пажњу. Текстови из црне хронике временом су од трагедије постали спектакл. Наступила је ера таблоида.

"Сталним подгревањем једне ватре неизвесности, убацивањем нових бизарних елемената, ми сада почињемо да се такмичимо у бизарностима које заиста нису неопходне. Некад је то био само детаљ из истраге који је био битан истражним органима у расветљавању. Данас, осим тога што из истраге свашта испливава на овај или онај начин много тога нажалост се испостави да је измишљено", објашњава некадашњи уредник у Ревији 92 Небојша Бојић.

Трка за рејтингом и читаоцима почела је деведесетих. Међу првим примерима таквог извештавања нашло се двоструко убиство у Похорској улици. Брутално су убијени жена и тринаестогодишњи дечак, зато што су убице сумњале да се у стану налази велика свота новца.

"Као да је дошло до неке промене свести. Као да то што је неко по типовању да се у том стану налази неки новац дошао и убио двоје људи као да је то било мало", додаје Небојша Бојић.

Створена је глад за сензацијом 

И раније је било монструозних и компликованих случајева, али се о њима ређе писало. Између два светска рата такве приче тешко су налазиле пут до насловне стране.

Своје место су имале у другој половини новина, а наслови су углавном само наговештавали садржај, у шта смо се уверили у архиву Борбе.

"Он никако није био тај који продаје новине нити су новине имале улогу да буду само продаване. Она је била едукативна, шармантна, интересантна. Учила је једну генерацију господском, у духовном смислу", указује новинар Вечерњих новости Зоран Николић.

Информисање и едукацију заменили су продаја и публицитет.

"Створен је апетит, једна неутажива глад за сензацијом и људи данас готово па да не би могли нормално да функционишу без и те количине паралелне стварности. Зато људи данас гледају ријалити програме по 24 сата, зато људи данас купују таблоиде који ће доносити најситније детаље најмонструознијих злочина као да од тога зависи живот", наводи Небојша Бојић.

Зоран Николић сматра да је на делу једна врста пропаганде злочина.

"Један велики слој неутралних и неопредељених и духовно незрелих људи стално мотивишемо да размишљају о злочину. А кад много мислите о злочину, он се деси", додаје Николић.