Зашто je пријављивањe полног узнемиравања и силовања дуго и исцрпљујуће

У последње време често се говори о жртвама силовања и полног узнемиравања. Мајка једне десетогодишње девојчице каже да је њено дете прошло кроз агонију када су пријавиле да ју је напао манијак. Он је ухапшен, а девојчица је морала чак седам пута да даје изјаве. Епилог – поступак није ни покренут. Зашто су процедуре пријављивања дуге и исцрпљујуће?

Жртва силовања никада није крива, увек је крив извршилац, најчешће вишеструки повратник са тек одслужене затворске казне.

Стереотип да су жртве искључиво младе особе више не важи. Пракса је показала да свако може бити жртва силовања, па чак и жене од 70, 80 година.

Да би се починиоци што пре идентификовали и пронашли, жртва одмах мора да се обрати полицији. Потребно је да се узме што већи број узорака са тела и гардеробе жртве, због прикупљања доказа путем ДНК.

Марко Вујић из Одељења за увиђајно оперативне послове МУП Србије каже да после напада или силовања женске особе које су старије од 16 година прво иду на Клинику за гинеколигију и акушерство где се обавља специјалистички преглед.

"Уколико нападнута особа има и друге повреде полиција је води у Ургентни центар", додаје Вујић.

Процедура пријављивања кривичног дела силовања или покушаја силовања, сложенија је него за било које друго кривично дело, због чега је укључен већи број полицијских службеника, инспектора и форензичара. По службеној дужности, у истрагу се укључује и надлежно тужилаштво.

Лазар Лазовић из Удружење судија и тужилаца Србије наводи да по пријави случаја тужилаштво наредеђује спровођење одређених корака као што је прикупљање доказа.

То подразумева да се по проналажању осумњиченог он одводи на саслушање а и испитују се и оштећени. Следи психичко и форензичко вештачење како би се припремила грађа за подоншење оптужнице. Нако тога на реду је само суђење, објашњава Лазовић.

Да ли због страха од реакције околине или зато што им се не верује, што ће неколико пута морати да дају изјаву и изнова пролазе кроз мучну ситуацију, тек, жене се за помоћ чешће обраћају разним удружењима.

"Код нас долазе увек жене које су лоше прошле у институцијама. Увек чујемо да су их у полицији одговарали од пријаве, да тужилаштво није учинило све што је било у његовој моћи", напомиње Вања Мацановић из Аутономног женског центра.

"Кад се после чује да није било довољно доказа, то је зато што они нису били обезбеђени на време", тврди Мацановићева. 

У нашем закону силовање представља једно од најтежих кривичних дела. Прописана је казна затвора од 12 година, а у случају да је наступила трудноћа до 15.

Када дође до смртног исхода или је силовано дете најмања затворска казна је десет година. Међутим, од 1. децембра почиње да се примењује измењен кривични закон и за то дело предвиђена је доживотна казна.

Када је силована, жртва о томе не сме да ћути или да одлаже пријављивање. У том случају шансе да се открије починилац вишеструко се смањују, а повећава се могућност да силоватељ пронађе нову жртву.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 27. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво