Најважнија битка параолимпијца из Ужица

Освајач медаља на европским и светским шампионатима, један од најуспешних параатлетичара, први српски спортиста који је учествовао и на Зимским и на Летњим олимпијским играма, Милош Зарић из Ужица, добио је другу, најважнију битку свог живота: успео је да се спаси из куће захваћене пожаром, који су, највероватније, изазвале електроинсталације. Грађевина је уништена, а он срећан што је преживео, и што су повреде такве да га неће спречити да настави такмичења.

Био је сам у родитељској кући у Шљивовици, а пожар предуго, те ноћи, нико у суседству није ни видео, ни чуо. Пробудило га је пуцкетање ватре, а од гушења спасило ћебе, којим је био прекривен. Све потом је борба - рукама, у мраку.

Милош Зарић, параатлетичар каже да је почела да га хвата несвестица и да није могао да гледа на очи. Када је нашао излаз до ходника, врата су била закључана и није могао да изађе напоље.

"Почео сам да ударам песницама о врата, провалио сам, ишчупао сам врата, колико ми је нека снага дошла. Кренуо сам низ степенице, колицима, и онда сам пао, поломио сам прсте, зглоб, раме сам ишчашио, али нисам осећао бол. Наставио сам да пузим до чесме да бих почео да гасим пожар", испричао је Милош.

Непун сат Милош је, готово без одеће, дозивао и гасио ватру, док није стигла помоћ.

"Како је он сишао низ степенице, како се спустио, то он зна. То не би могао од хиљаду - један. Па затекао сам га - црево набија на славину, да гаси, једном руком, а једном гаси, кроз прозор", испричао је Милија Шоботовић из Шљивовице.

"Човек који је свашта претрпео и из тешке повреде постао светски шампион - наставиће шампионски поход и борбу, а Параолимпијски комитет и фондација коју ћемо основати, сад је на људима добре воље - требало би да одговоре задатку хуманости, а има и разлога", рекао је Зоран Мићовић, председник Параолимпијског комитета Србије.

Новембар је био и те 2007. године, када је у удесу задобио повреде које су га везале за инвалидска колица. Отада је живот посветио спорту и младима, које је подстицао да се покрену и тренирају.

"Настављамо са спортом и као да ништа није било. Кућа као кућа, она ће се направити, реновирати, а ово остало - не може ништа да се надокнади", рекао је Милош Зарић.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 19. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво