Србија реизбрана у чланство Извршног савета Унеска

Својим активним приступом и конструктивним деловањем, Србија је као досадашњи члан Извршног савета пружила значајан допринос укупном раду Унеска, саопштило је Министарство спољних послова.

У саопштењу се истиче да ће Србија наставити да се залаже за основне принципе и вредности Унеска, као и за стратешке и програмске приоритете.

Додаје се да у блиској координацији са осталим државама чланицама, Србија подржава што успешнију реализацију мандата Унеска у кључним областима образовања, културе, науке и комуникација и информација.

Министарство спољних послова подсећа да Србија има бројна добра и елементе која су регистрована у оквиру Унеска.

На Листи светске баштине културног и природног наслеђа налазе се Стари Рас и Сопоћани (1979), манастир Студеница (1986), Гамзиград-Ромулијана (2007) и "Средњевековни надгробни споменици стећци", које је уписано заједно са Босном и Херцеговином, Црном Гором и Хрватском 2016. године.

Указује се да су средњовековни споменици на Косову и Метохији – Дечани, Пећка Патријаршија, манастир Грачаница и црква Богородице Љевишке од 2006. године на Унесковој Листи споменика у опасности.

На Листи нематеријалног наслеђа су "Слава" (2014), "Коло" (2017) и "Певање уз гусле" (2018); у Регистар Памћење света (Memory of the World), посвећеном заштити документарне баштине, уписани су Архив Николе Тесле (2004), Мирослављево јеванђеље (2005) и Телеграм - ултиматум Аустроугарске Србији о објави Првог светског рата (2015), наводи се у саопштењу.

На Листу резервата биосфере (MAB - Man and Biosphere) уписани су резерват биосфере Голија-Студеница" (2002) и „Бачко Подунавље" (2017).

Поред тога, Србија је поднела номинацију геопарка Ђердап за упис у регистар Унескових глобалних геопаркова, док је Врање ове године изабран на Унескову листу креативних градова у области музике.