Опроштај од Михајла Спорића, младог научника који само болест није победио

Међу бројним признањима које је стекао јесу и Вукова диплома и Светосавска награда.

"Ја сам исто дошао као ђак генерације у Математичку гимназију из основне школе и био је шок видети све те људе који се подједнако интересују за математику и физику, који и подједнако раде тако да је било доста тешко на почетку, али та пријатељска конкуренција која је до краја владала у нашем одељењу нас је све подстицала и на такмичење и на редовној настави да извучемо свој максимум", говорио је Михајло.

У сваком разговору са новинарима, Михајло је помињао своју школу, школу на чијем је улазу данас застава спуштена на пола копља.

Професори са поносом и тугом говоре о једном од најбољих ђака којег су имали. Ђака који је само у једној години, на три међународна такмичења, освојио три златне медаље.

"Увек је био озбиљан с једне стране, а са друге стране насмејан, расположен, ведар, шармантан. Сви разговори о њему су ишли у том правцу, сви професори једнодушно имају једно исто мишљење о њему, да ми тавквог ђака никад нисмо имали", каже Срђан Огњановић, некадашњи директор Математичке гимназије у Београду.

Био је бруцош Физичког и Електротехничког факултета. Са сазнањем да је тешко болестан, Михајло одлази на студије у Кембриџ. И даље је међу најбољима, осваја награде.

"Од првог дана тамо је био под лекарским надзором. Није могао да иде на предавања и онда су му помагале колеге, доносиле су му белешке, уџбенике и да причају о чему су учили. А ни професорима није било тешко да дођу баш у његову собу и да ту раде заједно. Тако да је он ту и под изузетно тешким околностима постизао сјајне резултате и био међу најбољим студентима", каже Огњановић.

Према његовим речима, декани одређених факултета похвале своје најбоље студенте и онда шаљу бившим школама писмо у којем кажу – задивљени смо како сте ви изнедрили тако добро дете. Један од тих био је и Михајлов декан, рекао је Огњановић.

После Михајлове смрти на Тринити колеџу три дана жалости и опроштај уз речи његове менторке да је био бриљантан студент, драг и великодушан и да су изгубили неког веома посебног.

"Ја га памтим као једног тако сјајног момка који је, што каже отац, био понос и породици и држави и само размишљам шта је све могао да постигне. Значи памтићу га као неоствареног генија, као момка који је за оно мало живота што му је дато направио велики резултат", каже Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја.

Зато ће награда средњошколцима који су постигли најбоље резултате на такмичењима из физике носити име Михајло Спорић. Да се не заборави.