Деца у Србији најугроженија сиромаштвом, насиљем и говором мржње

На Међународни дан деце упозорење – још има деце која живе на маргини друштва, без основних услова за живот, образовања, здравствене, социјалне заштите. У Србији је најтеже деци са инвалидитетом, Ромима, малишанима из сиромашних породица. Колико смо одмакли у остваривању дечјих права три деценије од усвајања Конвенције о правима најмлађих?

За дечја права Андреа Рајчић бори се у школи, а стигла је и до Стразбура. Пред посланицима Савета Европе, говорила је о дечјим правима као једна од 12 најмлађих говорника. 

"Причала сам тамо са децом из разних делова Европе мислим да је ту, поготово у развијенијим земљама образовање много боље и они много више воле да иду у школу", каже Андреа Рајчић.

Да се о деци не може одлучивати без њихових представника схватили су у надлежним институцијама у Србији. Зато у важне активности укључују активисте који се боре дечја права.

"Мислим да се на тај начин заправо најбоље показује како то деца партиципирају у креирању и доношењу одлука које су за њих значајне. По први пут у Србији су деца имала прилику да у директном преносу прате наш дијалог са Комитетом и то је пракса са којом ћемо наставити у будућности", каже Сузана Пауновић, директорка Канцеларије за људска и мањинска права. 

Конвенција о правима детета донела је много доброг деци у свету - смртност је, захваљујући вакцинацији преполовљена, а 40 одсто више деце стиче основно образовање. Посла још има.

"И даље постоје неједнакости међу децом, која највише погађа децу из разорених подручја и мигранте и децу са инвалидитетом. Остваривањем циљева одрживог развоја на националном нивоу можемо допринети бољем спровођењу и примени права из Конвенције о правима детета", каже Ређина де Доминићи, директорка Канцеларије Уницефа у Србији.

Промоција и заштита дечјих права је приоритет када је у реч о процесу проширења Европске уније, указује Ингве Енгстром из Делегације ЕУ у Србији.

Србија је међу 12 земаља које су напредовале у сузбијању најтежих облика дечјег рада. Влада Србије поставила је циљ да до 2030. сваком детету обезбеди живот без сиромаштва и глади, здраво одрастање, квалитетан развој у раном детињству и бесплатно школовање.

"Морам да нагласим, а посебно се обраћам деци да смо свесни да морамо да радимо још много, јер наш опстанак зависи, бар делимично од тога како одлучуимо да заштитимо оне који су најугроженији и најосетљивији у нашем свету", каже Славица Ђукић Дејановић, министарка задужена за демографију и популациону политику.

Европска унија ће, поручују, наставити да подржава реформе којима се унапређују права деце у Србији, нарочито оне најугроженије.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 29. март 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво