Костић: Чланови САНУ никада нису стајали по страни

У богатој историји Академија је имала 1481 члана. Међу њима су нобеловци Андрић, Солжењицин, великани науке – Тесла, Пупин, Миланковић, Мендељејев, књижевности – Грим, Иго, Толстој.

"САНУ је увек градила своју интелектуалну отменост коју су данашњи академици дужни да покушају да одрже", рекао је председник Акедемије Владимир Костић.

Прво питање на том путу је, каже, "Какви су односи међу нама самима?"

Због пукотина у њима упутио је прву молбу на промоцији културе дијалога и рационалних компромиса.

"Пред Академијом је у овим временима подела, сучељавања и отворених вређања готово просветитељска обавеза, да сопственим понашањем и праксом укаже да је могуће у супротстављању мишљења сачувати поштовање за саговорника па и радозналост да се чује другачије мишљење", рекао је Костић.

Академик Миро Вуксановић указује на значај бројних радова које чланови САНУ објављују.

"Када би се на једном месту окупило и прочитало све оно што Српска академија и њени чланови у стотинама наслова само у једној години објављују, видело би се на који начин ова кућа даје не само допринос науци и уметности него и како нуди одговоре на национална, актуелна државна и друштвена питања", рекао је Вуксановић.

О односу појединца према Академији 

Друго важно питање је, каже Костић, однос појединца према Академији. Наводи да њени чланови нису остали по страни ни на једној историјској раскрсници Србије у ових 177 година континуитета, на начин примерен улози и месту САНУ у друштву.

"Са том основом покрећемо пројекат Српско питање, свесни да проблеми са којима се као држава и друштво суочавамо такви да захтевају, без обзира на одлуке које ће бити донесене, барем покушај поделе одговорности, наравно, у складу са уделом у политичкој и свакој другој реалности", навео је Костић.

Друга молба је, у ствари, позив академицима да устрају у очувању начела и принципа, камена темељца ове куће.

"Сваки човек бира своју дужност у свом времену и како ће у њему да се понаша и како ће да реагује, ја то гледам не као општи него као индивидуални проблем сваког интелектуалца", рекао је академик Љубомир Симовић.

Први човек Академије сматра да има разлога за наду да ће САНУ своју улогу наставити и у годинама које долазе.