Изложба "Мумија" – мали роман једног живота

Престолонаследник Александар Карађорђевић отворио је у Краљеву изложбу аутора Жељка Марковића из збирке високог војног официра Краљевине Југославије Момчила Вуковића Бирчанина, који је био лични секретар његовог оца – краља Петра.

Док је служио у коњици краљеве гарде, Момчило Вуковић Бирчанин (1911-1984), гардиста и падобрански официр у Војсци Краљевине Југославије и лични секретар краља Петра Другог Карађорђевића имао је надимак Мумија.

Изложба Жељка Марковића, коју је Историјски архив Краљево организовао захваљујући сарадњи са Историјским архивом из Ужица, отворена је у свечаној сали Градске управе у Краљеву.

Она садржи мало познате и до сада необјављене фотографије и документа из Бирчанинове колекције.

Према речима аутора изложбе, који је и директор ужичког Историјског архива, он је 2006. године приликом боравка на Тенерифима упознао Јоану Мари Хер, Немицу, поћерку покојног Момчила Вуковића Бирчанина, секретара краља Петра Другог.

"Архивску грађу сам у децембру 2017. донео у Србију. Прошлог месеца, из те архивске грађе премијерно је отворена изложба у Ужицу. Она на одређени начин илуструје и судбину Србије кроз живот Момчила Вуковића Бирчанина у 20. веку. Изложба је метафора свега што се Србији дешавало у 20. веку, зато што прича почиње од Момчиловог оца Драгољуба Вуковића коме је кум био гардијски генерал Петар Живковић", открива Жељко Марковић.

У књизи "Деца комунизма", подсећа Марковић, аутор Миломир Марић пише о Мустафи Голубићу који идентификује све ликове који су учествовали у Мајском преврату 1903. године, само не зна ко је сахранио Александра Обреновића и краљицу Драгу Машин.

"То је био управо Драгољуб Вуковић и ту чињеницу сазнајемо из дневника и књига Момчила Вуковића Бирчанина. По очевим заслугама, највероватније и по својим личним квалификацијама, Момчило Вуковић добија после Војне академије чин потпоручника и служи у коњици Краљеве гарде. Потом 1935. године бива прекомандован у ратно ваздухопловство Краљевине Југославије, а 1939. године постаје командант прве и једине падобранске јединице у ратном ваздухопловству Краљевине Југославије", подсећа аутор изложбе.

Захваљујући изложеним фотографијама и документима, посетилац изложбе може да види живот у предратном Београду, живот гарде, али и живот српске емиграције.

Момчило Вуковић је био оснивач и доживотни уредник гласила и часописа Бели орао који је окупљао око себе српске мигранте и виђеније људе који су у том гласилу публиковали своје радове. Момчило је објавио и неколико књига која говоре о знаменитим личностима из српске историје и значајним догађајима.

Фотографије и документа изложени су на тридесет и пет паноа.

"Чини ми се да о значају саме изложбе много говори и то што је престолонаследник Александар прихватио позив да дође и отвори ову изложбу на којој неке фотографије и документа нису никада и нигде објављени. Позивамо све Краљевчане да дођу и погледају изложбу која ће бити отворена у Свечаној сали Градске управе до 25. новембра", истакла је Весна Милојевић, директорка краљевачког Историјског архива.

Момчило Вуковић Бирчанин до 1935. служио је у Коњици Краљеве гарде. Те године унапређен је у чин капетана и постављен за старешину прве и једине падобранске јединице Ратног ваздухопловства у војсци Краљевине Југославије. Почетком Другог светског рата заробили су га Италијани, у чијем логору се налазио до 1943. када је предат Немцима. Ослобођен је 1945. године, мршав и изнурен, "правдајући" тиме надимак Мумија који је добио још на Војној академији.

После рата Момчило је најпре био официр за везу при британском војном гувернеману у немачком Бременфердеу, а затим је постављен за официра за везу у 30. британском корпусу у Хановеру, при југословенској Краљевској мисији. Крајем 1945. Момчило се пребацује у Париз и почиње да ради као дописник Америчког србобрана и сарадник париског недељника Тел Кел.

У Паризу је срео краља Петра Другог који је дошао да обиђе југословенске избеглице. Краљ је Вуковићу, с обзиром на то да су се познавали из предратног периода, понудио да му буде приватни секретар. Три године, све до 1948. када се краљ преселио у Америку, Момчило Вуковић Бирчанин био је краљу секретар, одан сарадник и пријатељ. Тада су и настале фотографије краља Петра Другог које приказује ова изложба. После овога Момчило се вратио у Немачку и упознао Петронелу Нели Фром, која му ускоро постаје супруга и сапутник до краја живота.

Престолонаследник Александар, који је у Краљево дошао у друштву своје супруге Катарине и сусрео се и са представницима Удружења "Краљевина Србија" и Краљевским крунама, отворио је изложбу, подсетивши да је "историјска бура Другог светског рата послала његовог оца у изгнанство из којег се никада није вратио".

"На његов лик и дело пале су лажи и неистине, које су најзад почеле да се разоткривају, јер истина, ма колико да је скривана, увек изађе на видело. Ова драгоцена изложба отима од заборава битне детаље наше историје, а ја сам сигуран да ћемо захваљујући изложби сви сазнати нешто ново" рекао је Александар Карађорђевић отварајући изложбу.

Председник градске скупштине Ненад Марковић захвалио се краљевачком Историјском архиву што, како је рекао, често изненади квалитетним изложбама и подсећа на славне тренутке српске историје.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 29. март 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво