У канџама дроге, шта урадити када проблем стварно настане

Иако прецизних података нема, процена је да у Србији постоји око 50.000 зависника од дроге, а Влада Србије препознала је потребу да се у борбу против наркотика морају укључити сви сегменти друштва. 

Зато је Влада потписала Меморандум о сарадњи са 11 организација цивилног друштва које делују у тој области и које знатно лакше долазе до зависника. 

Сви они ће се сутра окупити у Београду на Првом регионалном форуму о зависности и опоравку од дрога.

Како помоћи младим људима, шта су савети родитељима и која искуства можемо да разменимо са земљама у региону, сазнајемо од Милана Пекића, директора Владине Канцеларије за борбу против дрога, Александра Жугића из организације за борбу против наркоманије "Излазак" и Борислава Гоића из Удружења "Прослави опоравак" из Босне и Херцеговине. 

Милан Пекић каже да је Канцеларија УН за дрогу и криминал издала истраживање које је радила за 2017. годину, а изнето је у јавности почетком 2019. године, где се каже да глобално на свету постоји 271 милион грађана старости од 15 до 64 године који су пробали наркотике.

"Од тих 271 милион у 2017. години, 34 милиона су интервенски зависници – веома тешки зависници. Од њих, 1,4 милиона је у изузетно тешкој ситуацији јер су угрожени од заразних болести", каже Пекић.

Пекић је изнео податак да је 2016. било 188 милиона, 2017. – 271 милион, на глобалном нивоу се повећава број људи који имају проблем због дрога.

Борислав Гоић каже да је Форум организован за Србију, БиХ и Црну Гору и окупиће све актере који се на директан или индиректан начин боре против злоупотребе дрога.

"Када кажем директан начин, онда ће то бити центри за ментално здравље, центри за социјални рад, невладине организације које раде директно са зависницима или са младима, на индиректан начин сви они који долазе у сусрет са људима ако имају проблематику злоупотребе дрога", рекао је Гоић.

Истакао је да много причамо о превенцији, о репресивним мерама, а на Форуму ће фокус бити, 80 одсто, на ономе шта направити када стварно проблем настане.

"Иако превенирамо, и треба да уложимо у превенцију, морамо се запитати шта направити са зависницима који се суоче са таквом врстом проблема, каква је врста третмана и шта је наш заједнички циљ – да ли је то да смањимо штету насталу злоупотребом дрога или да те људе покушамо колико је могуће више интегрисати у друштво", истакао је Гоић.

Интеграција у друштво 

Према његовим речима, ти људи заслужују прилику не да буду маргинализовани и стигматизирани, него да кроз системска решења која морају пружити не само невладине организације него и држава па је ту и Канцеларија укључена – да пробамо доћи до системских решења да бисмо човека који има проблем не маргинализовали и рекли: ниси подобан за наше друштво, него на неки начин да упадне у систем где ће га систем пригрлити и онда водити до неке потенцијалне интеграције у друштво.

"Желимо ли ми неком зависнику добро, то ће показати та изградња система желимо ли га интегрисати, да он постане један квалитетан апстинент од дрога, да се укључи у животне токове, нађе посао, заврши средњу школу, што није имао пре прилику", рекао је Гоић.

Третираће се и превенција и најновије тематике попут медицинског канабиса, истакао је Гоић.

Према његовим речима, циљ је био да стручњаке из ове области из целе Европе доведемо у Београд и видимо шта они кажу.

"Све што на Западу постоји дошло је и код нас. Ако говоримо о декриминализацији у Португалији, треба да чујемо шта су они направили", рекао је Гоић.

СОС линија за помоћ, у припреми нова стратегија

Када говоримо о превенцији, о корективним мерама, треба рећи да је отворена бесплатна СОС линија за помоћ.

"Она је отворена не само у Србији, а остварена је регионална сарадња и кренули смо са пројектом 'Бирам опоравак', где је регионални форум завршна конференција заједничког рада", каже Жугић.

Бесплатна телефонска линија је отворена 2017. године у све три земље, промотивно је то исказано 26. јуна на Међународни дан борбе против злоупотребе дрога. У Србији је тај број 0800 104 100.

Жугић каже да је за две до две и по године 400 људи звало.

"Доста зависника који се боре је прошло кроз разне системе и нигде нису примили ту адекватну помоћ. Кроз све те резултате истраживања које смо добили кроз бесплатну телефонску линију, имамо и базу података где се прикупљају социо-демографски подаци: препознајемо које су мере које би требало да направимо у блиској будућности. Не ми лично, него цео систем", истакао је Жугић.  

Циљ је да се изради примењива стратегија која ће дати реалне резултате, стратегија која је до 2021. године добро написана прошла је све европске контроле, каже Пекић.

"Желимо нову стратегију и Канцеларија је већ издала иницијативу за покретање процедуре израде нове стратегије од 2021. до 2031. године. Желимо да изнађемо решења која су најприменљивија и која су дала најбоље резултате", закључио је Пекић.