Можда вам је лакше да детету гурнете телефон у руке, али то није решење

Родитељи су забринути јер друштвене мреже промовишу, кажу, насиље, исмевање, лајкове и дислајкове, због чега деца имају страх од изопштености из друштва.

Жале се да ни недељни ручак више не може да прође без тешких речи између деце и то због баналних ствари.

Психолошкиња Бранка Тишма каже да је вођење разговора са децом и младима велика вештина.

"Данас деца и млади, као и ми одрасли, заборављамо да причамо, да вербализујемо и да говоримо о ономе што мислимо, што осећамо, што нас повређује, што нас радује", објашњава Тишма.

Каже да са мало речи и мисли посредујемо наш унутрашњи свет и ставове.

"Често се и позитивна и негативна осећања објашњавају смајлићима. Људски говор се своди на једноставне и лако препознатљиве знаке и симболе који заправо не могу да искажу ни делић од онога што човек заиста мисли и осећа", истиче Тишма.

Унутрашњи свет све сиромашнији 

Бранка Тишма је рекла да нам је унутрашњи свет све сиромашнији, да је све мање емоција и да се све своди на задовољавање потреба.

"Дечји свет је много сиромашнији, што се види у свакодневној комуникацији. Говор деце је као СМС порука. Почињу да говоре ситуационо. Морате да знате околности у којима се налазе", каже психолошкиња.

Истиче да је велики проблем данашње деце усамљеност јер им друштво праве телефони, игрице и интернет комуникација.

"Док то раде, они су сами, чак и у просторији где има много људи. Они се потпуно искључе. Када врате поглед, апсолутно не знају о чему је било речи и не могу да се укључе у комуникацију", каже Тишма.

Упозорава да одрасли често гурну деци телефон у руке или укључе телевизор да би могли нешто да обаве.

"Родитељи губе однос у којем се ствара нешто што није само размена мисли него и подршка, љубав, познавање и моћ утицаја на дете. Развија се тај емотивни однос у којем дете прихвата да се одрекне телефона или телевизора и тако почињемо да постављамо границе", каже Бранка Тишма.