Можда вам је лакше да детету гурнете телефон у руке, али то није решење

"Због чега су забринути родитељи у 21. веку" истраживао је и Унивезитет у Мелбурну, а једна од већих брига коју родитељи наводе је емотивни развој и утицај технологије и друштвених мрежа на развој деце. Психолошкиња Бранка Тишма каже да је велики проблем данашње деце - усамљеност.

Родитељи су забринути јер друштвене мреже промовишу, кажу, насиље, исмевање, лајкове и дислајкове, због чега деца имају страх од изопштености из друштва.

Жале се да ни недељни ручак више не може да прође без тешких речи између деце и то због баналних ствари.

Психолошкиња Бранка Тишма каже да је вођење разговора са децом и младима велика вештина.

"Данас деца и млади, као и ми одрасли, заборављамо да причамо, да вербализујемо и да говоримо о ономе што мислимо, што осећамо, што нас повређује, што нас радује", објашњава Тишма.

Каже да са мало речи и мисли посредујемо наш унутрашњи свет и ставове.

"Често се и позитивна и негативна осећања објашњавају смајлићима. Људски говор се своди на једноставне и лако препознатљиве знаке и симболе који заправо не могу да искажу ни делић од онога што човек заиста мисли и осећа", истиче Тишма.

Унутрашњи свет све сиромашнији 

Бранка Тишма је рекла да нам је унутрашњи свет све сиромашнији, да је све мање емоција и да се све своди на задовољавање потреба.

"Дечји свет је много сиромашнији, што се види у свакодневној комуникацији. Говор деце је као СМС порука. Почињу да говоре ситуационо. Морате да знате околности у којима се налазе", каже психолошкиња.

Истиче да је велики проблем данашње деце усамљеност јер им друштво праве телефони, игрице и интернет комуникација.

"Док то раде, они су сами, чак и у просторији где има много људи. Они се потпуно искључе. Када врате поглед, апсолутно не знају о чему је било речи и не могу да се укључе у комуникацију", каже Тишма.

Упозорава да одрасли често гурну деци телефон у руке или укључе телевизор да би могли нешто да обаве.

"Родитељи губе однос у којем се ствара нешто што није само размена мисли него и подршка, љубав, познавање и моћ утицаја на дете. Развија се тај емотивни однос у којем дете прихвата да се одрекне телефона или телевизора и тако почињемо да постављамо границе", каже Бранка Тишма.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(понедељак, 18. нов 2019, 14:14) - anonymous [нерегистровани]

Не слажем се

Ни најмање се не слажем са овим изјавама, описани су апсолутно екстремни случајеви и ситуације, обе изјаве су тачне исто колико и да ја сада кажем да је нуклеарни холокауст могућ сваког минута,пошто јесте, али највероватније неће да се деси. Исто тако сигуран сам да постоје овакви случајеви, али исто је истина да већина родитеља воле своју децу и ограничавају употребу интернета. Овакве изјаве су благо речено неодговорне. Ако се желе истаћи опасности интернета, то се може на много конструктивнији и културнији начин а не кроз заплашивање