Софистицирана дискриминација на тржишту рада

Послодавци су перфиднији него што су били, а говор мржње је "на ивици", рекла је за РТС повереница Бранкица Јанковић говорећи о дискриминацији. Најугроженији су Роми, жене, особе са интелектуалним потешкоћама, ЛГБТ заједница и сиромашни.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић каже да то што се о толеранцији говори показује да је она у темељу наших вредности, али и да је пречести говор о њој знак да нисмо достигли степен толеранције какав треба да постоји.

Деца се, истиче, не рађају толерантна, већ треба да им будемо узор.

"Често се са друштвене и политичке сцене шаљу поруке које деца не би требало да примају. Пречесто је у јавном говору присутно и етикетирање људи због политичке и разних других припадности, вређања, сексистичке, мизогене изјаве, посебно према женама у јавној сфери", рекла је повереница.

Две трећине грађана ипак препознаје дискриминацију као проблем и схватају да је то неравноправан третман на основу личног својства.

Дискриминација је највећа на тржишту рада, следе социјална заштита, здравствена заштита, образовање, павосуђе и медији.

Перфиднији послодавци 

Јанковићева каже и да су послодавци "перфиднији", те не питају више као некада кандидаткиње за посао да ли планирају породицу.

"Послодавци су научили да не постављају то питање, много су перфиднији, а говор мржње није класичан, већ је на ивици. На тржишту рада су софистицирани видови дискриминације", рекла је Јанковићева.

Наводи да сада жену након повратка са породиљског ставе на радно место нижег ранга, мање плаћено.

Такође, радници старији од 55 година теже долазе за посла јер их не виде као некога са много искуства већ као терет.

"Не можете да напредујете због година, немате посао јер нисте члан странке, добијете отказ због здравственог стања", наводи Јанковићева неке од примера дискриминације на тржишту рада.

Мали број људи пријави дискриминацију

Иако је истраживање показало да две трећине грађана препозна проблем, мало њих га пријави јер се плаше виктимизације и губитка посла.

"Много тога је урађено, али грађани нису довољно охрабрени да пријаве дискриминацију. Постоји бесплатна заштита од дискриминације, а 90 одсто поступања по нашим препорукама буде у корист оних који су пријавили дискриминацију", истакла је Јанковићева.

Истраживање је показало да се као најугроженији препознају Роми, жене, особе са интелектуалним потешкоћама, ЛГБТ заједница и сиромашни.

Медији су препознати као један од најважнијих актера за подстицање дискриминације, али и за њено елиминисање, следе политичке странке.

Грађани, иначе, желе највише информација у медијима да чују о дискриминацији сиромашних, закључила је Јанковићева.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(недеља, 17. нов 2019, 12:51) - anonymous [нерегистровани]

znamo ko će koristiti

"Наводи да сада жену након повратка са породиљског ставе на радно место нижег ранга, мање плаћено."Eto, jedan od primera,gde država treba da ulaže novac za povećanje nataliteta a ne samo puko brojanje dece (davanje novca za rađanje, koji se brzo potroši).

(недеља, 17. нов 2019, 12:33) - anonymous [нерегистровани]

Ко поставља критеријуме?

Даје ли закон право послодавцима да бирају? Мора ли све да буде на основу "објективних" критеријума или сме да се каже "стекли смо утисак да ће овај кандидат боље да се уклопи у тим"?

Чему интервјуи онда? Забраните их законом. Послодавац нека у писаној форми достави какав му радник треба, а служба за запошљавање нек му пошаље кандидата кога она изабере по својим критеријумима.

Па нек неко други буде зао и перфидан, а послодавца пустите да ради и да ствара прилике за посао себи и другима.

(недеља, 17. нов 2019, 10:06) - anonymous [нерегистровани]

Dzabe

Najveci problem je nerad drzavnih organa. Licno vise puta sam telefonom anonimno prijavljivao poslodavca i nista. Moj bivsi kolega koji je izgubio posao pre vise od dve godine tuzio firmu, medjutim sud jos uvek nije odrzao prvo rociste. Za male ljude pravda je nedostizna.