У Алексинцу је пре 30 година страдао 91 рудар, тела су месец дана извлачена из јаме

Седамнаестог новембра 1989. године у највећој рударској несрећи у Србији, у Алексиначким рудницима, настрадао је 91 рудар. Тела погинулих рудара извлачена су са дубине од 700 метара, скоро месец дана. Од 18 часова на Другом програму РТС-а можете гледати документарни филм ауторке Наташе Мијушковић "Музеј гаравих сенки".

Од 178 рудара који су тог јутра ушли у окно број 2 Алексиначког рудника, половина се није вратила. Љубиша Станојевић, који је са својим тимом из јаме извлачио тела настрадалих рудара, награђен је државним орденом за храброст.

"На све стране лешеви, а пре тога су се борили за живот, помоћу маски које су имали само спасиоци. Тешко, јако тешка сцена, многи од спасилаца нису могли да издрже, па су поврћали и враћали се", испричао је Љубиша Станојевић, члан спасилачког тима.

"Најмање десетак њих сам претходног дана примио на посао, упутио их шта треба да раде, како да раде, а сутрадан су већ настрадали", каже Душан Станојевић, секретар Алексиначких рудника од 1974. до 1991.

Тела погинулих рудара из јаме су извлачена 29 дана. Извештавање о овој трагедији био је велики изазов, за тек формирано дописништво РТС-а у Нишу.

Мирјана Живковић, шеф Дописништва РТС-а у Нишу у пензији, каже да је буквално месец дана редакција радила 20 сати дневно док последње тело рудара није извађено из јаме.

"Ми смо разговарали са породицама свих страдалих. Верујте, преживљавали смо њихову драму као своју личну", каже Живковић.

Са око хиљаду запослених, Алексиначки рудник био је окосница развоја привреде у овом крају.

"Свакако да је много утицао на привреду, не само на људе који су живели од рудника, њихове породице, већ и на малу привреду и фирме које су се наслањале, како из општине Алексинац, тако и из целе Србије", каже Чедомир Ракић, заменик председника Општине Алексинац.

Ово је била једна од највећих рударских несрећа у бившој Југославији, у којој је од тровања угљен-моноксидом настрадала половина прве смене рудара. Рудник је убрзо након тога затворен, а насеље Алексиначки рудници је од тада скоро потпуно пусто.

број коментара 5 Пошаљи коментар
(недеља, 17. нов 2019, 13:47) - anonymous [нерегистровани]

Поређења

1989.Алексинац је погођен рударском трагедијом, а 10 година касније НАТО агресори су тај градић готово сравнили са земљом, па се може рећи да је Алексинац те године у односу на величину и број становника можда и највише страдао.Данас је тај градић познат професорима физике широм бивше Југославије, а и шире, и то по предивним међународним конференцијама које се за ту групацију људи одржавају у рано прољеће сваке године.Дао Бог да тако и остане, тим људима је несрећа доста за наредних 1000 и више година.

(недеља, 17. нов 2019, 11:39) - anonymous [нерегистровани]

@Da se ne zaboravi

Da, secam se kada je bila nesreca u Aleksinackim Rudnicima, da je u celoj Jugoslaviji, cak i po skolama, se sakupljao novac za porodice poginulih. U Tuzli nesreca je bila avgusta 1990 god.

(недеља, 17. нов 2019, 09:46) - Mladen [нерегистровани]

Da se ne zaboravi

Strasno.pamtim to kao da je bilo juce.U kratkom periodu dogodile su se dve rudarske tragedije.U Aleksincu i Tuzli kada je stradalo oko 180 rudara ako se ne varam

(недеља, 17. нов 2019, 09:35) - anonymous [нерегистровани]

Heroji

Neka im je vecna slava.

(недеља, 17. нов 2019, 08:57) - anonymous [нерегистровани]

Strašno

Iskreno, prvi put čujem za ovo i za nevericu je. Velika tragedija.