Улица Николаја Кравцова и Булевар Вудроа Вилсона отворени у Београду на води

По славном совјетском војнику из Другог светског рата Николају Кравцову добила је име нова улица која ће спајати Савску улицу и Булевар Вудроа Вилсона.

Још прошле године, градски парламент је донео одлуку да градски булевар, такође у оквиру комплекса Београда на води, добије име некадашњег председника САД Вудроа Вилсона.

Обе инцијативе за именовање улица поднео је председник Србије Александар Вучић.

Нови парк и улице, са председником Алексанром Вучићем, обишли су министар финансија Синиша Мали, градоначелник Београда Зоран Радојичић и његов заменик Горан Весић.

Николај Кравцов - ослободилац Београда 

Николај Кравцов је својом храброшћу и несебичношћу пружио неизмеран допринос у ослобођењу Београда октобра 1944. године.

У току Београдске операције, октобра 1944. године, бригада у којој је Кравцов био, укључена је у састав Четвртог гардијског механизованог корпуса, под командом генерала Владимира Жданова.

Сахрањен је у заједничкој гробници бораца Црвене армије на Позоришном тргу, данашњем Тргу Републике, а од њега се тада опростио и генерал Жданов.

Данас се његови посмртни остаци налазе на Гробљу ослободилаца Београда.

Кравцов је рођен 8. марта 1921. године, већ са 18 година ступио је у Црвену армију, а 1940. је завршио Војномедицинску школу.

Једини је борац Црвене армије који је добио звање "хероја СССР-а" за борбе у Београду.

Томас Вудро Вилсон - 28. председник САД

У знак подршке српском народу и његовом херојству у Првом светском рату, председник Вудро Вилсон је на четврту годишњицу аустроугардске објаве рата Србији прогласио Српски дан.

Тим поводом организована је и свечаност на којој је Вилсон упитуо поруку, у којој се хвали херојство Срба, прочитану у црквама широм Сједињених Држава и објављену у већини новина. 

Остало је упамћено и да су се на крову Беле куће, само два пута вијориле стране заставе - 1918. српска и 1920. француска.

Да се српска застава завијори 28. јуна 1918. године у великој мери заслужан је српски научник Михаило Пупин, који је тада био почасни конзул и пријатељ тадашњег председника САД Вудроа Вилсона.