Због чега већина грађана жели да промени посао

У истраживању је учествовало 4.000 испитаника из четири земље региона – Хрватскe, Македонијe, Боснe и Херцеговинe и Србијe. Колико наших грађана жели да промени посао, шта им највише смета, колико њих страхује за посао? 

Милош Турински из "Инфостуда" каже да је при одабиру посла висина зараде један од пресудних фактора, али да су истраживачи желели да провере и остале факторе као што су услови рада и међуљудски односи.

Према његовим речима, међуљудски односи су најбитнији људима који су запослени и људима који се школују, док је висина зараде најбитнија незапосленима.

Ове године у Србији, висина зараде вратила се на друго место. На трећем и четвртом месту су могућност напредовања, односи са шефом и могућност учења у компанији, навео је Турински.

Истраживање је показало да се грађани БиХ највише плаше за своје радно место.

Радници у Србији их следе, каже Турински и напомиње да се 25 одсто испитаника изјаснило да страхује за посао, али и да се скоро 50 одсто наших грађана изјаснило да не страхује за своје радно место.

Премало Срба, по свему судећи, воли оно што ради, па би чак 70 одсто запослених у наредних годину дана променило посао. Тај проценат је био исти и пре седам година.

Увек је висок проценат људи који се изјашњавају да желе да промене своје радно место у наредних годину дана, каже Турински.

"Свако жели да нађе нову прилику, са бољим условима рада, бољим могућностима, што не значи нужно и да ће га променити", навео је Турински.

"Страна компанија идеалан послодавац"

За испитанике је и даље идеалан послодавац страна компанија, за коју се изјаснило 36 одсто грађана.

"Тренд је као и претходних година да грађани желе да раде за иностраног послодавца, јер су то послодавци који доносе западну културу, радне услове", објашњава Турински. 

Са друге стране, 26 одсто њих радило би за државну фирму, док би 25 одсто најрадије били предузетници. 

Интересантна је чињеница да незапослени испитаници у просеку очекују око 100 евра мању зараду него они који су већ у радном односу, указује Турински.

"Комшије из БиХ желе за 100 евра већу плату, у просеку око 700 евра, а комшије из Северне Македоније мању него наши грађани – око 580, и то су очекиване зараде у односу на стандард у земљи. У Хрватској је просечна зарада 750 евра и они очекују двоструко више, као и наши грађани", навео је Турински.