Када ће малина из Ариља постати као вино из Француске

Ариљска малина добила је заштиту географског порекла у априлу ове године у Заводу за интелектуалну својину у Србији, а тај поступак је у завршној фази и у европским оквирима. Тиме ће ариљска малина бити сврстана у европске брендове, међу којима су сиреви из Италије, вина из Француске, месо из Данске.

Удружење "Ариљска малина" настоји да то воће добије и званичну заштиту географског порекла. На тај начин неће бити угрожени други произвођачи, тврди секретар тог удружења Мирјана Милутиновић, али је време да то малиногорје добије адекватан третман.  

"Ово је начин да се нашем производу дода вредност и да он буде познат широм света. То је наш неки крајњи циљ. И ми сада у овом тренутку радимо на заштити географског порекла наше ариљске малине на нивоу Европске уније", рекла је Милутиновићева.

У томе имају помоћ и подршку Међународне организације за храну и пољопривреду, при Уједињеним нацијама. Лиса Пагети из те организације УН каже да за то постоји много разлога, јер је ариљска малина специфична због укуса, начина брања, климе и географског положаја.

"Најважније је да регистрација, заштита бренда 'Ариљска малина' на европском нивоу обезбеди да Ариље буде познатије у међународним оквирима. Као што је пармезан 'ређано' у Италији, имаћемо малине из Ариља, као линк за Србију. То је велики добитак и за земљу", истакла је Лиса Пагети из ФАО – Међународне организације за храну и пољопривреду.

На међународном тржишту, српска малина је препознатљива, а заштита бренда је начин да се додатно учврсте позиције. Међутим, неопходно је унапредити технологију производње, сматра Милан Лукић, директор Института за воћарство у Чачку.

"Како би смо превазишли апсолутно проблеме које смо имали до сада, а то је сада веома ниске просечне приносе, од пет до шест тона по хектару, онда унапређење квалитета. Али исто тако рекао бих и истакао посебно нешто што је веома значајно да се ради на производњи виших степена прераде малине", навео је др Милан Лукић, директор Института за воћарство у Чачку.

Традиционална прерада у сокове, џем, слатко, али и лиофилизацијом, технологијом којом се припрема храна за космонауте, све је заступљенија у ариљском крају.

Добит није у извозу сировине, већ у готовим производима тврде стручњаци, а заштита географског порекла свакако може додатно повећати вредност овог воћа.

број коментара 5 Пошаљи коментар
(среда, 13. нов 2019, 12:06) - Ana [нерегистровани]

Malina

U Briselu u Delezu ima Srpska malina u tetrapaku odličnog dizajna. Fenomenalnog ukusa.

(среда, 13. нов 2019, 12:00) - anonymous [нерегистровани]

Malina

Kada?
*Tada kada se bude proizvodjacu plaćalo 3 eura po kg a to je u francuskoj 250g u prodaji. Tada će možda naša malina da bude na visokom položaju.

(среда, 13. нов 2019, 11:32) - Боки [нерегистровани]

Маркетинг

Маса "брендова" је нешто квалитетнији производ, али добро рекламом нафилован у подсвест и у културу. Не мислим само на пусто бомбардовање рекламама...

Људи путују нпр. у Њујорк и сликају се испред берзе, зато то што ето то сви раде, али када мало размислиш.. па као да идем код нас испред Централне банке да се сликам...

Или што све жене падају у несвест на "Тоскану" иако лепа има у Европи много лепших региона, али нису сви у сваком трећем љубавном роману.

Итд итд..

(среда, 13. нов 2019, 10:54) - anonymous [нерегистровани]

Brend

brend nece nikad prodavati malinu , kvalitet i cena su odlucujuci za uspeh , dobar marketing pomaze

(среда, 13. нов 2019, 10:23) - anonymous [нерегистровани]

vino

kada se napravi vino od maline...