Ко и како пише историју и како је читају ученици

Александар Марков наводи да се плаши да историју пишу сви – и они који треба да је пишу и они који не треба.

"Сад имамо проблем што је и мало заинтересованих за читање и проучавање историје, а млади и они старији данас теже неким интригантнијим информацијама, подацима и у ситуацији где имамо обиље информација где су нам доступне свакодневно врло лако се изгубимо, поведемо за неким погрешним информацијама", објашњава Марков.

Неретко се дешава да ученици дођу у школу и да покушавају да започну неке теме које и немају толико везе заправо са историјом, односно баратају подацима који су потпуно погрешни или су видели различити теорије завере на "Јутјубу", додао је Марков.

Указао је на то да је проблем што у историји не проналазимо нешто што можемо да искористимо и применимо у садашњој пракси.

"Што се тиче самог начина учења, историја може да буде прави детективски рад, заправо не треба да буде бубање. Недавно сам са ученицима радио есеј где сам им забранио да пишу године. То није нимало једноставно", навео је Марков.

Додао је да су ђаци навикнути да знају неке податке попут тога колико је Смедеревска тврђава имала кула, које године и ког датума се нешто десило.

"То су подаци који су данас прилично лако доступни, али ако не сагледају узроке и ако се баве последицама онда су на потпуно погрешном путу", тврди Марков.

"Говорим ученицима да не верују никоме, па ни наставнику"

Има у Србији генерација које ништа не знају о Првом светском рату јер о томе нису учили, а и генерација које ништа не знају о Другом светском рату, јер им то није био део историје у школама. Неко не зна ништа о Светом Сави, а неки знају само о средњем веку.

Марков каже да нам дневнополитичка дешавања често диктирају шта ће се више учити и чему ће се посветити више пажње, а чему не.

Истакао је да он ученицима говори да не верују никоме, па ни наставнику.

"Није лоше сумњати, јер када сумњате онда сте у прилици да истражујете и проверавате чињенице. А ако дођемо у ту ситуацију да су ученици спремни да провере и податке које је рекао наставник, па да ако наиђу на неки други податак питају наставника и да анализирамо, онда учимо историју како би требало – на аналитички начин", рекао је Марков.

Истиче да су потребне промене у школама, као и да се омогући ученику да, како каже, "дотакне историју".

"Како ће ученик дотаћи историју? Тако што ће настванику бити омогућено да га одведе у Историјски музеј, у Архив, тако што нећемо, бар за средњошколце, укидати екскурзије по иностранству него им омогућити да упознају различите културе, нације, религије, и онда ћемо имати неке боље генерације. Али нисмо на добром путу, бојим се да нисмо на добром путу у овом тренутку", сматра Марков.

Да ли је Хитлер био цар и како се помеша Леонардо ди Каприо и Леонардо да Винчи

На питање шта га је највише изненадило од онога што деца знају и онога што не знају, Марков одговара да га ђаци често пријатно изненађују, али и да га некад и непријатно изненаде.

"Имамо ситуацију да је један ученик рекао је Хитлер био цар Светог римског царства немачке народности, то је тај такозвани Први рајх, постојао још у средњем веку", рекао је Марков.

Поред тога, како каже, ђаци помешају Леонарда ди Каприја и Леонарда да Винчија.

Одговарајући на питање шта га је изненадило од онога што нису знале његове колеге, Марков наглашава да је људски не знати и да нико не зна све чињенице.

"Проблем је у онима који мисле да све знају и баве се историјом површно нивоу, можда чак и нису истричари. А таквих је данас на разним друштвеним мрежама у великом броју и, да парадокс буде већи, они очигледно знају како да младима приближе одређене информације да им буду интересантне", закључио је Марков.