Времеплов (10. новембар 2019)

Светски дан науке за мир и развој

1483. - Рођен Мартин Лутер, немачки верски реформатор, оснивач протестантизма
(Ајслебен, 10. 11. 1483 - Ајслебен, 18. 02. 1546)

1493. - Рођен Парацелзус (Теофраст Бомбаст фон Хохенхајм), швајцарски лекар, алхемичар и филозоф
(Ајнзиделн, 10. 11. 1493 - Салцбург, 25. 09. 1541)

1668. - Рођен Франсоа Купрен, француски композитор и оргуљаш
(Париз, 10. 11. 1668 - Париз, 12. 09. 1733)

1697. - Рођен Вилијам Хогарт, енглески сликар и графичар
(Лондон, 10. 11. 1697 - Лондон, 26. 10. 1764)

1706. - Умро Арсеније III Црнојевић (Чарнојевић), архиепископ пећки, патријарх српски, предводник Велике сеобе Срба 1690. године
(Бајице, 1633 - Беч, 10. 11. 1706)

1759. - Рођен Јохан Фридрих Шилер, немачки књижевник, историчар и теоретичар уметности
(Марбах, 10. 11. 1759 - Вајмар, 09. 05. 1805)

1796. - Умрла Катарина II Алексејевна (Велика), руска царица
(Штетин, 02. 05. 1729 - Санкт Петерсбург, 10. 11. 1796)

1885. - Рођена Катарина Богдановић, књижевни критичар и историчар књижевности
(Трпиња, 10. 11. 1885 - Крагујевац, 03. 03. 1969)

1891. - Умро Жан Артур Рембо, француски књижевник
(Шарлвил, 20. 10. 1854 - Марсеј, 10. 11. 1891)

1901. - Рођен Милан Бартош, професор Правног факултета у Београду, експерт за међународно право, академик
(Београд, 10. 11. 1901 - Београд, 12. 03. 1974)

1910. - Основано Друштво за српски језик и књижевност

1919. - Рођен Михаил Тимофејевич Калашњиков, руски генерал, инжењер, конструктор оружја
(Курија, 10. 11. 1919 - Москва, 23. 12. 2013)

1923. - Рођен Драгослав Андрић, књижевник, преводилац, драматург, лексикограф и публициста
(Чачак, 10. 11. 1923 - Београд, 27. 05. 2005)

1925. - Рођен Ричард Бартон (Ричард Џенкинс), британски позоришни и филмски глумац
(Понтрихидифен, 10. 11. 1925 - Женева, 05. 08. 1984)

1932. - Рођен Рој Шајдер, амерички филмски глумац
(Оринџ, 10. 11. 1932 - Литл Рок, 10. 02. 2008)

1934. - Рођен Велибор Бора Спужић, певач
(Ораховац, 10. 11. 1934 - Пожаревац, 09. 03. 2002)

1937. - Рођен Димитрије Калезић, теолог, професор Богословског факултета у Београду
(Кликоваче, 10. 11. 1937)

1938. - Умро Мустафа Кемал Ататурк, турски генерал и државник, први председник модерне Турске
(Солун, 12. 03. 1881 - Цариград, 10. 11. 1938)

1943. - Рођен Новица Савић, драмски писац
(Блаце, 10. 11. 1943 - Београд, 17. 10. 2004)

1944. - Почео редован програм Радио Београда у ослобођеном Београду

1955. - Рођен др Бранислав Пелевић, професор и декан Економског факултета и Факултета за међународну економију Мегатренд универзитета у Београду
(Београд, 10. 11. 1955 - Београд, 03. 08. 2014)

1956. - У Новом Саду основано Југословенско удружење за филозофију и социологију

1965. - Почео са радом Трећи програм Радио Београда Трећи програм Радио Београда настао је по угледу на сличне програме који су основани у европским земљама после Другог светског рата. Његов утемељивач и први главни и одговорни уредник био је Александар Ацковић. Оснивањем овог специфичног програма изашло се у сусрет растућој потреби за културом, уметношћу и теоријом, које се посредством радио таласа не популаришу, већ се представљају у свом изворном облику. Програм је у почетку емитован три пута недељно по три сата, а од 1. јануара 1966. године сваке вечери. За још један сат емитовање програма продужено је 10. новембра 1969, а од 1. априла 2002. године то износи пуних девет сати непрекидног програма, од 20 до 5 сати. Трећи програм се састоји из две целине: музичког и говорног дела. У првом се емитује искључиво уметничка музика свих периода и стилова, са посебним акцентом на српску музичку баштину. У говорном делу велика пажња се поклања дијалошким формама: трибинама, конфротацијама и сучељавањима везаним за актуелане друштвене проблеме. Трећи програм се од других радио програма разликује и по томе што је то једини радио који се чита. Почев од јула 1969. године редакција издаје тромесечни часопис "Трећи програм", у коме се објављује избор емитованих текстова.
 
1969. - Почело емитовање америчке ТВ серије "Улица Сезам"

1974. - Рођена Кристина Ковач, певачица и композитор
(Београд, 10. 11. 1974)

1975. - Италија и Југославија потписале "Осимске споразуме" о граничном питању

1977. - Рођена Британи Марфи, америчка филмска глумица
(Атланта, 10. 11. 1977 - Лос Анђелес, 20. 12. 2009)

1982. - Умро Леонид Иљич Брежњев, совјетски политичар и државник, генерални секретар ЦК КПСС и председник Президијума Врховног совјета СССР
(Каменско, 19. 12. 1906 - Москва, 10. 11. 1982)

1983. - Амерички студент Фред Коен јавно приказао први компјутерски вирус

1988. - Умро Јаника Балаж, тамбураш, концерт- мајстор Великог тамбурашког оркестра Радио-телевизије Нови Сад
(Бачко Градиште, 1925 - Нови Сад, 10. 11. 1988)

1998. - Умрла Светлана Берјозова, руска балерина
(Каунас, 24. 09. 1932 - Лондон, 10. 11. 1998)

2000. - Савезна Република Југославија је, после 8 година одсуствовања, поново постала чланица Организације за европску безбедност и сарадњу (OSCE)

2000. - Умро Жак Шабан-Делмас, француски политичар и државник, дугогодишњи градоначелник Бордоа, премијер Француске
(Париз, 07. 03. 1915 - Париз, 10. 11. 2000)

2001. - Умро Вукоје Булатовић, новинар, уредник и директор "Политике"
(Туларе, 18. 03. 1927 - Београд, 10. 11. 2001)

2001. - Емитована прва емисија "Доживети стоту" на Првом програму Радио Београда

2006. - Умро Перо Спаравало, новинар, уредник ТАНЈУГ-а
(Крњевићи, 28. 11. 1942 - Београд, 10. 11. 2006)

2006. - Умро Џек Паланс (Владимир Палахњук), амерички филмски глумац, добитник "Оскар"- а
(Латимер Мајнс, 18. 02. 1919 - Монтесито, 10. 11. 2006)

2006. - Умро Драгољуб Манчић, филмски сниматељ Телевизије Београд
(Крушевац, 23. 08. 1936 - Београд, 10. 11. 2006)

2007. - Умро Чедомир Лакић, новинар листа "Политика"
(Билишани, 1935 - Београд, 10. 11. 2007)

2007. - Умро Норман Мајлер, амерички књижевник и новинар
(Лонг Бренч, 31. 01. 1923 - Њујорк, 10. 11. 2007)

2008. - Умрла Миријам Макеба, јужноафричка певачица, "Мама Африка", симбол борбе против апартхејда
(Јоханесбург, 04. 03. 1932 - Кастел Волтурно,10. 11. 2008)

2008. - Умро Никола Каваја, дисидент
(Пећ, 03. 10. 1932 - Београд, 10. 11. 2008)

2009. - Умро др Ратко Нешковић, филозоф, професор и декан Филолошког факултета у Београду, главни и одговорни уредник часописа "Гледишта" и "Марксистичка мисао"
(Доњи Статовац, 03. 03. 1941 - Београд,10. 11. 2009)

2009. - Умро Душан Данчуо, певач староградске музике
(Карловац, 1922 - Београд, 10. 11. 2009)

2010. - Умро др Срба Јанковић, спортски новинар, први доктор спортског новинарства у Србији, предавач на Факултету за спорт и физичко васпитање у Београду, један од осивача Радија Студио Б
(Ниш, 02. 12. 1946 - Београд, 10. 11. 2010)

2011. - Умро Петар Краљ, позоришни, филмски и ТВ глумац
(Загреб, 04. 04. 1941 - Београд, 10. 11. 2011)

2014. - Умро др Миодраг Вацић, пуковник, начелник Института за судску медицину
Војномедицинске академије у Београду
(Пирот, 29. 08. 1927 - Београд, 10. 11. 2014)

2014. - Умро Кен Такакура, јапански филмски глумац
(Накама, 16. 02. 1931 - Токио, 10. 11. 2014)

2015. - Умро Хелмут Шмит, немачки политичар и државник, канцелар, министар
спољних, унутрашњих послова и одбране Немачке
(Хамбург, 23. 12. 1918 - Хамбург, 10. 11. 2015)

2015. - Умро др Влада Теодосић, инжењер електротехнике, професор и декан
Електротехничког факултета у Београду
( 12. 11. 1934 - 10. 11. 2015)

2017. - Умрла Мила Штула, новинар хрватског листа "Данас" и Радио-телевизије
Србије
(Личка Јасеница, 20. 10. 1951 - Београд, 10. 11. 2017)

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 23. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво