Сведочанство о прогону Јевреја и масона уочи Другог светског рата

Медијски механизми прогона јеврејске заједнице и масонских организација, које су Немачка и њени сателити означили као непожељне у новом светском поретку, главна су тема монографије чији су најзначајнији извор истраживања текстови објављени у другој половини 1940. године у дневном листу Време.

"Неки новинари из тог времена су стали на страну нациста и покушали су да објасне да та мала Сара која је уписала први разред панчевачке гимназије и тај Аврам који жели да студира машинство представља највећу опасност по ред мир и дисциплину и сигурност државе, односно Краљевине Југославије", каже један од аутора књиге Жељко Лазић.

Према његовим речима, тадашња влада се уплашила страшног притиска нацистичке Немачке и урадила је нешто што није ни у духу ни у бити српског народа.

Тако је ставила на себе себе и на свој народ велики жиг срама прогонећи своје комшије доскорашње пријатеље и суграђане, истиче Лазић.

Лист Време је био доста читан с тим што су одјеци међу деловима елите и међу становништвом били различити.

Други аутор Небојша Ранђеловић указује да Србија никада није била антисемитска земља.

Напомиње да се антисемитизам се никада у Србији није примио, а да се слободно зидарства се и те како примило.

Многи знаменити Срби су били слободни зидари почев од Доситеја Обрадовића преко Кнеза Михаила па до краља Александра Карађорђевића, наводи Ранђеловић.

"Тако да ми се чини да покшаји који се зову 'Увод у прогон' нису баш успели онако како су њихови наручиоци желели", додаје Ранђеловић.

Гордана Милосављевић-Стојановић из Службеног гласника каже да је реч о причи коју мали број људи зна.

"Поготову је интересантно што третира једну тему која је пре свега историјска. Реч је о прогону и стигматизацији масона и Јевреја пред други светски рат", навела је Гордана Милосављевић-Стојановић.

"Позив на прогон" је наставак дела "Увод у смрт" где је описано доношење закона којима су Јеврејима кршена основна права, па и право на живот.