Београд, у општине се сели више од 180.000 предмета за легализацију

До рока који је постављен за завршетак легализације остале су још четири године. Од јануара ће тај посао радити општине. Имају ли људе који ће се тиме бавити или ће морати да запошљавају? За кога су четири године много, а за кога мало?

Становници Борче где је по неким проценама чак 80 одсто објеката грађено без дозволе, за одлуку да општине од првог јануара спроводе легализацију, кажу да ће им то скратити пут до шалтера, али да ће тек када почне примена видети да ли ће се предмети решавати брже.

Становници тог насеља кажу да им се годинама најављује легализација али да многи нису успели да легализују објекте.

У Београду ће општинама бити враћено више од 180.000 предмета за легализацију. Највише посла биће за службе Општуне Палилула која има највише нелегалних објекта. Ту су још и Земун, Звездара, Чукарица и Вождовац у којима треба легализовати између 37.000 и 39.000 објеката.

"Око 78  одсто прелази у надлежност градских и приградских општина. У пракси градских то је 400 метара квадратних бруто и приградских 3.000 метара квадратних бруто. Све док то не пређе на надлежност градских и приградских општина предмети се решавају у Секретаријату за озакоњене објеката", навео је Немања Стајић, секретар Секретаријата за озакоњење.

Приградским општинама биће лакше да организују посао јер су и до сада легализовале објекте до 800 квадратних метара.

У Секретаријату за озакоњење кажу да је нелегалне градње, ипак, мање од када је забрањен промет станова без дозвола и њихово прикључивање на водоводну и електромрежу и другу инфраструктуру и од када се против тих инвеститора покрећу кривични постуци. Они који су градили без дозволе после 2015. надају се да ће новим изменама закона добити прилику да легализују своје објекте.

"Свако ко је градио после рока, а имао је могућност да легализује, осуђен је на чекање. Не постоји иницијатива Града Београда нити имамо информације да се покреће нови поступак измене или доношења новог закона. Сада кад имамо 100 одсто покривеност и свако има могућност да добије дозволу зашто би толерисали нелегалну градњу, а ако би толерисали шта ће нам онда редовна процедура тј. грађевинска дозвола", упитао је Стајић. 

Надлежни очекују да ће додатно опорезивање објеката без дозволе, које ће почети од 2023. године утицати на власнике да их легализују. За четири године, од доношења новог закона, легализовано је око 30.000 објеката у Београду. Ако се више ништа не буде илегално градило, остаје још 230.000 - за четири године.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(среда, 06. нов 2019, 21:36) - Miroslav [нерегистровани]

Detaljan plan

Prvi uslov za dobjanja dozvole je detaljan plan bez koga nije moguce dobiti dozvolu.
Ovakav plan je prosao samo u centralnim delovima Beograda, periferija, gde obican narod i moze da kupi zemljiste uglavnom nije.
Nije problem, ljudi hoce da grade sa dozvolom ali spreceni su, jel nadlezni nisu uradili detaljnu regulaciju Beograda.
Detaljan plan uglavnom postoji tamo gde samo investitori mogu kupiti parcelu ili vise manjih i napraviti zgradu. Parcele sa detaljnim planom su skupe i na njima je besmisleno praviti kucu.
Apelujem da prvo nadlezni naprave uslove da ljudi mogu legalno da grade pa da onda zatezu oko ilegalne gradnje.