Зашто рехабилитација у Србији није доступна свима

Директорка Института за рехабилитацију у Београду др Снежана Костић објашњава да је рехабилитација процес лечења и третмана ради максималног могућег опоравка након основне болести.

Од врсте болести или повреде зависи и каква је рехабилитација потребна.

Докторка Костић истиче да се на рехабилитацију чека у разумним роковима и да нема примедби грађана.

"Постоји могућност и директног пребачаја из установе за лечење, али у огромном броју случајева то није паметно. Боље је када пацијент, ако је оперисан, сачека месец дана да се опорави, како би заиста могао рехабилитациони третман ваљано да спроведе", каже докторка Костић.

Каже да има много случајева у којима пацијенти сами покривају трошкове рехабилитације.

"Можемо да кажемо да је правилник строг, али трошкови у здравству свакодневно расту. Нико не размишља колико је наша популација, као и светска, остарила у просеку. Не може свима да се изађе у сусрет. Морамо имати разумевања. Наравно да рехабилитација са 3.000 кревета у мрежи не може да опслужи све", наглашава докторка Костић.

Подсећа да је први Завод за рехабилитацију у Београду основан 1952. године, у време када је то била потпуна непознаница на овим просторима, а да је седамдесетих година дошло до развоја рехабилитационих третмана.

"Не можемо да се похвалимо да су ово године експанзије и развоја рехабилитације, али дајте да останемо у овим оквирима јер смо често неопходни у процесу лечења", каже др Снежана Костић.