Министарство просвете: Насиље у школама није у порасту него је видљивије

На састанку је речено да је Министарство просвете учинило насиље видљивијим, инсистирајући на пријављивању, као и да школе ревносније пријављују насиље и друге небезбедне ситуације.

Младен Шарчевић је навео да је Министарство просвете отворено за сарадњу са представницима синдиката ради унапређивања мера за превентивно и интерветно реаговање на различите појаве насиља.

"Изузетно нам је драго што синдикати показују интересовање и желе да дају свој допринос унапређивању заштите од насиља у образовном систему. Заступајући интересе свих запослених, синдикати су, заједно са Министарством, у обавези да раде на оснаживању професионалне улоге наставника и стручних сарадника", истакао је Шарчевић.

Додаје да је Министарство просвете насиље учинило видљивијим, инсистирајући на поштовању процедура и пријављивању.

"Школе ревносније пријављују ситуације насиља, али и друге ризичне и небезбедне ситуације", оцењује министар.

Додаје да је од велике важности праћење ситуација и пружање подршке школама у примени процедура.

СОС телефон за пријаву насиља

Шарчевић подсећа да је Министарство просвете 2011. године увело СОС телефон за пријаву насиља у школама.

"Број је намењен деци/ученицима, родитељима, запосленима у образовним установама, као и онима којима је потребна додатна помоћ у решавању проблема насиља и онима који се на различите начине баве питањем превенције насиља", наводи Шарчевић.

Како се наводи у саопштењу, насиље у школама није у порасту него је видљивије.

"Анализирајући податке са терена, не може се говорити о порасту појаве насиља у школама већ о његовој видљивости и препознавању. Добром организацијом образовно-васпитног рада могућа је превенција многобројних ситуација. Директор школе је најодговорнија особа, која се стара о реализацији годишњег плана рада, чији је саставни део годишњи програм заштите од насиља. Поред васпитних активности важан део превенције обухвата и обезбеђивање сигурног физичког окружења као и добра организација и реализација плана дежурстава", рекао је министар. "Како би се постигла пуна заштита од насиља неопходно је да сви поступају у складу са својим обавезама, колективно и индивидуално."

Вршњачко насиље је комплексан психолошки и друштвени феномен који се не може успешно и дугорочно решавати без интерсекторске сарадње и доследне примене прописа.

"Неопходна је сарадња образовног система, система социјалне заштите, здравственог система, полиције и тужилаштва. Наш задатак је да утичемо на родитеље да буду одговорни, као и да им пружимо подршку у примени адекватних васпитних стилова. Подршку породици морају да пруже и обезбеде и други системи. Законом о основама система образовања и васпитања прописана је одговорност родитеља за сарадњу са школом, али и казнене одредбе уколико та сарадња изостане", нагласио је министар Шарчевић.

Представници три репрезентативна синдиката подржали су иницијативу да се поштују закони, оснажи рад педагога и псхолога, тимова за заштиту као и секретара школе, али и општинских савета родитеља, и препознавање њихове улоге као кључне у превенцији насиља и креирању безбедне средине за учење и развој ученика, на чему Министарство континуирано ради.

Улога медија од посебне важности 

Значајну подршку, али и контролу рада установа обебеђују просветни саветници и просветни инспектори.

Од школске 2019/20 ангажовано је 74 спољних сарадника за заштиту од насиља. У оквиру Групе за образовање мањина, социјалну инклузију и заштиту од насиља и дискриминације врше се послови координације активности на заштити од насиља и рад сос телефона.

Министар је оценио да је један од важних пројеката једносменска настава. У овом тренутку у 300 објеката у којима деца бораве до 17 часова постоји могућност различитих садржаја као што је ђачка задруга, спорт, култура.

"Уколико се деци понуди учешће у разноврсним квалитетним активностима ви истовремено каналишете њихово понашање и превенирате појаву насилног, агресивног и ризичног понашања,, закључује министар Шарчевић.

Додају да је улога медија од посебне важности.

"Уместо сензационалистичког извештавања о појединачним ситуацијама у којима се често не води рачуна о заштити информација о малолетницима и приватности, медији могу бити значајан ресурс у спровођењу превентивних кампања, едукацији шире јавности и васпитног утицаја на младе квалитетном понудом образових програма и емисија", наводи се у саопштењу Министарства просвете.