Улични продавци - између казни и преживљавања

Једна Београђанка која станује на Бањици, испричала је да је проблем то што не може да се прође, јер продавци поставе тезге по целом тротоару, па мора да се хода по коловозу. 

И продавци кажу да су свесни да често сметају пролазницима и возилима.

"Често кажем да смо ми највише криви. Продавци дођу овде у пола два и једном је један продавац пустио гласну музику у три ујутру. Ја сам га замолио да смањи, јер су приватне куће около и људи спавају", казао је улични продавац из Земуна.

Ипак, иза уличних тезги крије се много више од нелегалне продаје.

"Ја имам пензију 8.000 динара. Добијам први део 4.000, други део 4.000. Како од тога да живим? Имам 73 године и стара сам", прича једна од њих.

На питање зашто је на улици, одговара: "Па где да будем?"

На регуларној пијаци, каже, нема места, све је заузето.

Продавци кажу да су више пута подносили захтеве да им се одобре тезге, за које би плаћали закуп у Улици Новозапарски пут, којом не пролази аутобус.

"Овде раде људи који су углавном социјално угрожени и то им је једини приход. Ми смо тражили више пута да нам се исцртају места и одобри да поставимо тезге у овој улици", додаје улични продавац Севџан Алијевић.

Алијевић је рекао да би плаћао закуп и позива надлежне да неко ту дође и контролише ситуацију.

Недовољно комуналних милицајаца 

На уличним пијацама људи, углавном, нису зато што то воле. Продавци су најчешће на ивици егзистенције, а купци они који само ту робу могу да приуште.

"Ја сам прошле недеље за цео дан продала једну ствар за 100 динара. Не исплати ми се за тај новац ни да скупљам и доносим робу довде, али шта да се ради", каже једна од продавачица на "уличној пијаци".

Комунална милиција уличне пијаце контролише са 18 патрола. Кажу, недовољно.

"Недовољан број комуналних милицонара нам не дозвољава да будемо увек свуда и на сваком месту, тако да се у Београду виде слике које нису баш пожељне", истакао је Дарко Дујовић, заменик шефа Комуналне милиције.

Када их затекну на улици, пишу им казне. Али, додају да су свесни да то често није решење.

"За недозвољену уличну продају казна је 15.000 динара. Издаје се прекршајни налог на лицу места и постоји могућност плаћања у року од 8 дана. Казна није мала, али су лица која се санкционишу на тај начин углавном из социјално угрожених категорија, тако да казне често не дају жељени резултат", навео је Дујовић.

Десетак уличних пијаца у Београду 

Када на тезгама затекнете месо и јаја то престаје да буде само комунални проблем. Пијаца у земунском Горњем граду је као свет за себе. Призори које не очекујете у престоници. Али, није једина. На десетине их је широм Београда. И испред кванташке пијаце продавци на улици. Сезона купуса.

"Некада будемо у пијаци, али изађемо овде испред пијаце, јер су и остали продавци напољу, онда ми на ‘кванташу’ не можемо да продајемо", тврди Слободан Јовановић из Футога.

Бувљак на Бањици ове недеље је празан. Разлог је патрола Комуналне милиције. Ипак, у парку преко пута улице репортер РТС-а затиче продавце који чекају да патрола оде.

Круг у којем се врте. Тако изгледа улична продаја и покушаји кажњавања продаваца.

Улица није за продају меса. Тротоари нису место за тезге. Али ко би, да не мора, и по сунцу и по киши седео за тезгом за зараду од 100 динара.

Није за осуду то што неко жели да ради. Али ругло јесте. На бољем месту било би места за све. Праве тезге, половну робу и легалну зараду.