Који су домети Закона о несталим бебама

Хиљаде људи који чекају одговор на питање о несталим бебама не верују да ће доћи до истине. Чедомир Бацковић каже да закон у области криминалитета има ограничен домет.

"Закони су врло далеко од стопостотног изравнавања ситуације настале неким социјално неприхватљивим понашањем", рекао је Бацковић.

Истакао је да су родитељи консултовани при изради закона, као и надлежна министарства – здравља, унутрашњих послова.

Према Предлогу закона, право да поднесе предлог суду има свако лице које мисли да је оштећено – родитељи, браћа и сестре, баке и деке.

Бацковић је навео да је значајна карактеристика тог процеса то што није адверсоран, што значи да судија по сопственом назору трага за истином, како каже, као некада истражни судија.

Судије ће бити специјално обучаване за тај поступак. Суђења ће се вршити у четири центра Апелационог суда – у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Београду.

Судија ће имати право да у оквиру своје дискреције, на име нематеријалне штете за пропусте државе, одреде накнаду до 10.000 евра.

Усвајање закона, према речима Бацковића, очекује се до краја године.

Пресудом Европског суда за људска права из 2013. године наложено је да се Зорици Јовановић, којој је 1983. нестала беба, исплати 10.000 евра, као и да Србија утврди шта јој се догодило.

Ипак, на предлог закона се чекало до 2019. године.

Бацковић је навео да је ситуација родитеља несталих беба једна од најтежих, као и да сама неизвесност додаје патњу родитељима као жртвама кривичног дела.

Поједини родитељи сматрају да закон преко тајних центара моћи покушава да прекине све истраге.

Бацковић је истакао да је разоткривање тајних центара моћи дужност државе и да са њима треба поступати у складу са законом.