Овог месеца више од 3.000 пожара у Србији, сваког часа на карти НАСА најмање 100 локација

Карта пожара НАСА која се ажурира у реалном времену показује да је у сваком тренутку више од сто локација у Србији захваћено ватром.

То не делује толико страшно, у поређењу са званичном евиденцијом.

МУП наводи да је од почетка октобра, на територији Репубике Србије регистрован 3.031 пожар на отвореном, као и да су у гашењу тих пожара била ангажована 7.223 ватрогасца-спасиоца са 3.383 возила. Од почетка године, регистртован је 16.861 пожар на отвореном простору.

Агроекономиста Милан Простран објашњава за РТС да паљење биљних остатака на њивама није ново.

"Највећи проблем је што то зло није законом уређено као кривично дело, него се за паљење стрњишта плаћа казна од 50.000 динара", навео је Простран.

Према његовим речима, пољопривредници пале остатке из незнања, јер нису свесни штете која се тиме причињава.

"Та штета се пре свега односи на уништавање или нарушавање квалитета земљишта и микроорганизама који су незаменљиви за прихватање минерала. Суштина је што наши земљорадници због недостатка новца и зато што штеде на гориву жртвују квалитет земљишта", истакао је Простран.

Пожари на отвореном су, како је навео МУП, најчешћи у рано пролеће, током марта и почетком јесени, након бербе кукуруза, иако повећана опасност од настанка пожара на отвореном траје од почетка пролећа до касне јесени.

Битка за економију

Милан Простран објашњава да би, према агроекономској струци, све њиве требало "парати" на три до пет сантиметара. Реч је, каже, о такозваном угарном орању, где се земља заорана на малој дубини.

У бици за економију, међутим, паори жртвују квалитет земљишта, јер сматрају да је економски мања штета.

"Њему је циљ да што пре ослободи њиву биљних остатака као би могао да изврши припрему за сетву пшенице - то је основни мотив оних који пале. Не размишљајући о штети за њиву, он жури да посеје. То треба апсолутно ставити на правни ниво кривичне одговорности", закључио је Простран.

Према његовим речима, по њивама су се некада правиле кривуље плувогима да бразде које су се орале спрече појаве могућих пожара, навео је Простран. 

Људи - жртве паљења стрњишта 

Помоћник начелника Управе за ватрогасно-спасилчке јединице и цивилну заштиту Саша Ранчић је гостујући у Јутарњем програму РТС-а рекао да је у Војводини има највише пожара на отвореном простору и спаљивања стрних услова, али да ништа није боља ситуација ни у другим деловима земље.

Према његовим речима, као последица паљења усева од почетка године у Србији је страдало 13 особа.

Гашење пожара понекад отежава и неприступачан терен.

Такав је случај на Старој планини. Пожар који се приоширио из правца Бугарске, захватио је десетине хектара ниског растиња и шуме.

Начелник Сектора за ванредне ситуације Предраг Марић навео је да не постоје услови за гашење из ваздуха због задимљености, те самим тим ни за ангажовање летелица у гашењу пожара.