Какво месо једемо?

Поједини произвођачи меса и месних прерађевина користе технологију којом се повећава количина воде у намирницама. На тај начин се повећава маса а истовремено се смањује нутритивна вредност производа.

Овај технолошки поступак не утиче на исправност хране, каже за Радио Београд др Милан Балтић, професор Факултета ветеринарске медицине у пензији али је такво месо лошијег квалитета.

"Произвођачи често користе средства која имају способност везивања воде. На тај начин ви имате значајну количину угљених хидрата. Они нису штетни по здравље људи, али доприносе да произвођач оствари добит на штету потрошча", истиче Балтић.

Професор Балтић скреће пажњу на то да треба бити посебно опрезан када се купује риба. Према његовим речима велику опасност представља то што се риба често продаје на малим, приручним тезгама у близини пијаца.

Квалитет те рибе често је веома лош. Ипак, највећи проблем је што се свежина рибе понекад одржава тако што се у воду додају антибиотици који спречавају развој бактерија. Додавање антибиотика у храну је забрањено, подсећа Балтић, јер може угрозити здравље, посебно код људи који су алергични на ту врсту лекова.

Одговорност је и на потрошачима, упозоравају стручњаци. У ланцу од произвођача, преко продаваца до купаца, проблем је често управо у домаћинствима.

"Од почетка производње па до краја, најслабија карика је домаћинство. Ми смо имали једно опсежно истраживање, пре неколико година, где смо наишли на фрижидере у домаћинствима у којим је температура била чак 15 степени. Да ли је то фрижидер? Да ли се ту може чувати било шта?", пита професор Балтић и закључује: "Производе као што су месо и риба треба куповати на наменски одређеним продајним местима, где је храна уредно прегледана и безбедна за коришћење, али и поштовати декларације о начину чувања хране.